Imao sam priliku i cast da licno upoznam i jedan dobar dio rata provedem u istoj desetini sa nekima od ovih rahmetlija. Elvir Šovšić (1974), Hamid Humić (1959), Jasmin Čamidžija (1968) su bili moji saborci u 101 mtbr sve dok nisu dobili prekomandu.Ljudi moji kakvi su to momci bili.Nedostaju mi strašno Čamac i njegova gitara (svirka),Elvir i njegov osmjeh , Hamid onako šutljiv i povucen (sva familija mu ubijena u Foči) ali isken i odan drug do bola.Negdje u Avgustu 1993 dobili su prekomandu iz 101 u BVP 1 KORPUSA ARBIH.Nepuna dva mjeseca nakon toga mucki su ubijeni (NENAORUŽANI) i izmasakrirani od strane nekih "patriota".Kakav je to patriota koji svog maltene brata ubije nenaoružanog na tako svirep nacin .Ono što mene cudi i jako BOLI je cinjenica da su dugo,dugo nakon ovog zlocina pojedini demobilisani pripadnici Cacine brigade nalazili opravdanje za ovaj cin.............. Neka vam je lahka zemlje Bosanska drugovi moji.