Eh, kad se setim. Deca smo bili, 2002., posle trofeja u Indianapolisu. Stopirali do Beograda.Tad se svakom stajalo, tad i nikad više. Nas 5-6 stojimo na jednom kraju Trga Republike i dovikujemo se sa masom na drugoj strani. Pevamo, igramo po krovovima kola... Niko se ne ljuti. Ljudi nose torte, pivo, žestinu, sendviče, dele. Ceo grad se ljubi kao na slavu da smo jedni drugima došli. E mo ji Mek sikanci, još burita i pasulja vam treba..