Zvezdaš sam i moram priznati da sam oduvek zavideo Partizanu na ovome. Tamo ni 1993. nije bilo slepilo. Dolazi Fahrudin Omerović na stadion Partizana posle 30 godina, a klinac od 19 godina mu kaže na ulazu: "Gde si, Fahrudine? Što te nema?". Možeš ti sada da loviš sporne transparente i uzvike, ali na jugu nemaju oni tu mržnju u srcu. Znam dvojicu grobara koji u kafani uvek mogu da puste suzu posle prvog pića - čim spomeneš Harisa Brkića. Takvi su.

Josip, Haris, Denis, Viton i Azem koji bi da dođu u Beograd na duže - najbolje da dođu u Partizan. Tamo nema foliranja. Ako te zavole i ako ih zavoliš - voljen si i vole te. Do groba. Valjda se zato i zovu Grobari.