Vidi, šalu na stranu, Harisu je verovatno najteže. Da ne otkrivam previše - ali imao sam jedan ljubavni brodolom. Barem da je tinejdžerska priča, nego sunovrat u zrelim godinama - zato sam se i setio sada i povezao sa Harisom. Baš duboka patnja. Sve sam prošao - od besa preko tuge do potpunog raspada. Užas. Posle dosta vremena sam uspeo da zaličim na čoveka i počnem da funkcionišem koliko-toliko kompromisno normalno,

a onda sam posle 6 meseci opet sanjao bivšu, kako je jurim, a ona odlazi i nestaje... i pao sam u depresiju. Činilo mi se da se i to malo što je preživelo i konsolidovalo se - nestalo tog jutra. Dan-danas se sećam tog sna. Jezivo. Sednem na kafu sa prijateljem psihologom. Nikada ga nisam smarao sa ovakvim stvarima, zamisli radiš puno radno vreme, pa te još prijatelji zamaraju sa istim tim... ispričam mu ipak ja sve za san i depresiju, a on mi sve objasnio u par rečenica.