Moj drugar davnih dana bio na razmeni učenika u Americi. Jeo hamburger i pio koka kolu na zidiću na ulici, dune vetar i obori limenku, on nastavio da jede hamburger. Prilazi stariji brat Majka Tajsona. "Odakle si ti?" "Iz Beograda." "A gde je Beograd?" "U Evropi." "A znaš kako znam da Beograd nije u Americi?" "Ne zn..." "NE PREKIDAJ ME! Ovo je bilo retoričko pitanje. To je pitanje na koje ne očekuješ odgovor. To znate u Evropi?

Vidiš kako brzo učiš, ne prekidaš me opet. To mi se sviđa. Znam da taj Beograd nije u Americi jer da jeste - ti bi se sagnuo, pokupio limenku i bacio je u onu kantu tamo. Sad spusti taj hamburger, sagni se, pokupi limenku i baci je u onu kantu tamo." Odakle nama pravo da se ovako odnosimo prema prirodi? To nije tvoje. Sve si preuzeo od prethodnih generacija i sve ostavljaš narednim. Nema diskusije.