U socijalizmu se ništa nije finansiralo, u kraju smo imali jedan koš i mali teren za fudbal bez golova - pa je Mile limar zavario neke šipke, a Peki pecaroš nam dao stare mreže. Tu su se igrali fudbal i basket danju i noću. Bila je gužva - ali bukvalno. Večito je neki pobesneli roditelj urlao sa prozora i terase detetu da odmah dođe kući da ruča doručak ili večera ručak. Mi klinci smo morali da čekamo starije da završe i po 4 sata. Onda je došla demokratija u moj Beograd.