Može li meni neko da objasni kako neke ljude nije sramota da glasaju u zemlji u kojoj ne žive? Kako ih nije sramota odlučivati o sudbini ljudi koji preživljavaju svaki dan dok oni ugodno žive na zapadu? Kako ih nije sramota govoriti kako trebamo opet da ratujemo, kako nam ne treba JMBG ako nije po njihovoj volji, kako moramo planirati rute do kuće da nas ne napadne čopor pasa...? Nije teško pametovati iz uređene države, čiji te problemi ne dotiču. Što se mene tiče, ko god se nije vratio za 16 godina, ne treba ni da se vraća niti treba bilo šta da se pita. Druga je stvar što političari gube dio glasača pa promovišu ovo na sva zvona, jer izgleda da su najveći nacionalisti u dijaspori.