„Poslani smo u smrt. Poslao komandir čete Dimčenko. Ako čitate, to znači da više nisam tu. *Ime majke i broj telefona* Imam ćerku Djakuju!” - ukrajinski marinac kod Krinkija, jedna od najtuznijih stvari koje sam vidio zadnjih par godina.
Naravno, ginu i Rusi, i to masovno, iako je ovo prvi rat u kojem Rusija zapravo stedi ljude. Jedino je razlika sto Rusi nece da se zalecu i koliko-toliko cuvaju pjesadiju dok artiljerija i avijacija ne prociste, dok Ukrajinci ginu zbog PR. Bahmut, Avdijevka i ovaj nesretni Krinki su izgubljene bitke u kojima je pravovremeno povlacenje moglo spasiti stotine zivota.