Malo ko mi je tako jadan kao ljudi koji govore "šta se imamo brinuti o psima kad ima beskućnika" ili "šta se imamo brinuti o kulturi kad ima toliko nezaposlenih" i slične gluposti. Brani li neko vama da se brinete o onome što je vama važno i da uradite nešto kao što su ovi ljudi uradili za napuštene pse? Mogu se opkladiti da niste ni za koga uradili ništa u životu, ali ste zato prvi kad treba "ocijeniti" da li je tuđi trud usmjeren na pravu adresu ili nije.