neboder kao staklena ptica uperio kljun u oblake. poletio bi, ali je prikovan za zemlju. sta mu vijedi odsjaj krila kad ne moze u zeljene visine? tuzan je sav od sebe, jer je rodjen a zapravo pravi smisao svoga rodjena nema. on je samo ukras u vremenu i prostoru, bacena energija, taoc vremena. i zapravo osamljen na visini moli se brzom kraju svojih muka.