Fadila Memisevic je dobro poznata svim vojnicima Drinskog korpusa VRS. Ispricacu vam sta se meni licno desilo i kako sam je ja upoznao. Jedne ljetne noci sam sjedio pored jednog drveta cuvajuci strazu jer je na mene bio red. Noc je bila mirna i vrela. Vrela kao pica Fadilina. Zapalio sam cigaru i nakon sto sam povukao par dimova, trgnuo me neki hrapavi zenski glas. Bila je to ona, Fadila Memisevic, zaduzena za dizanje morala u 2. bataljonu visegradske brigade VRS. Prisla mi je i rekla njezno:\"vojnice treba li ti neko da te malo zabave da ti lakse prodje strazarska smjena?\" Bio sam prijatno iznenadjen jer sam znao sta je sve u stanju da uradi nasa stara dobra Fadila. Pricali su mi stariji drugovi. Da, rekoh i u tom trenutku Fadila je ga je uzela i usta i pocela da ga obradjuje jezikom. S obzirom da nije imala prednje zube, njena tehnika je bila skoro savrsena. Nakon par minuta je sve bilo gotovo. Dao sam joj cigaru i komadic slanine i ona se zahvalila.