otisao sam iz BH nakon rata jer jednu stvar nikada nisam mogao skopcati: zasto je tu bitno sve sto je inace nebitno, zasto se zivi od danas do sutra i zasto niko ne misli na drustvo u tom smislu da napravi nesto od strateskog znacaja dobro, bez da se to raspline u korupciji i beskrajnom prolongiranju. Energetsku politiku zemlje treba hitno mijenjati, dok jos uvijek mozemo proizvesti i prodati nesto malo vise struje nego sto imamo. i da pri tome i guzicu ne prodamo.