Dragi demobilisani, Svaki dan idem prodjem pored Vas kada idem na posao. Na posao za koji sam se vrijedno skolovala, tesko ga dobila, a sada marljivo radim (po 10- ak sati svaki dan; cak i vikendom) trudeci se da ga zadrzim. A Vi onako lezite, bez i malo dostojanstva. Nije mi zao kada novac koji izdvajam za porez, ode u ruke nasih dragih penzionera koji su radili cijeli zivot. Njihove penzije su male, a kada novac uzimaju od svoje djece da prezive, svaki put izgube i dio dostojanstva. Dostojanstva koje Vi nemate. I dok prolazim pored Vas, vidim zdrave ljude, koji mogu raditi. Ako organizujete proteste da Vam se da proteste - javi te. I ja cu da Vam se pridruzim. Ali ne zelim da novac koji se meni odbija od plate ide u Vase neradnicke ruke. I zelim da se to zna!!! Pozdrav uz parolu: Nadjite im posao za koji su kompetentni da ga rade! Znam da je lista kratka, a poslovi teski.. No, to je zivot. Vozdra!