Neki istaknuti članovi SDP-a izjavili su kako Komšićeva ostavka predstavlja za njih „veliki šok\". Ovo zvuči poražavajuće, kako po one koji su, eto, šokirani Komšićevim gestom, tako i po stranku u cjelini. Biti u ovom slučaju šokiran, znači nemati pojma šta se zbiva u Lagumdžijinom kabinetu. A ako o tome ništa ne znaš, jer te niko ni za šta i ne pita, nije li to najbolji dokaz da se politika SDP-a vodi iza blindiranih vrata, po uzoru na politbiroe komunističkih partija. Čak i ljudi iz bližeg Lagumdžijinog okruženja, koji su mu privrženi iz ličnih interesa, znaju koliko je on nepopularan čak i unutar SDP-a, ali kad ih upitate zašto ga onda biraju za vođu, dobićete odgovor: „Nemamo boljeg\". E, tek je to pravi šok! Naime, časovnik njegovog političkog uspona u šekspirovskom stilu počeo je da otkucava još prije petnaest godina, kada je, narcisoidan i surov, uklonio sa partijskog trona nedavno preminulog Nijaza Durakovića. Baš kao što i Komšićeva ostavka kasni nedopustivo dugo.