Ne znam kako se u mahali ne pojavi zrela evropska politička opcija lepo da kaže: sporne su teritorije, sabili su nas, ali to ne znači da ćemo mi tu činjenicu da zloupotrebljavamo u cilju laganja i otimačine, nego ćemo naših 5%, 18%, 23%, 49% ili koliko god procenata teritorije da imamo pod kontrolom - da pretvorimo u prostor časnog i normalnog života sa čistim vazduhom, dobrom ekonomijom, konstantnim vodosnadbevanjem, vladavinom prava, autoputevima, železnicom i svi su dobrodošli.

Gde su dobra volja i pamet - tu je i način. Gde su lenjost i laž - tu je izgovor. Neki monah sa neke vukojebinske planinčine sišao u Beograd 1922. i išao po kućama da prosi novac za ratnu siročad. Pokucao na vrata nekog bogataša. "Dajte, molim vas, neki dinar za Hristovu siročad". "Što ti mene uznemiravaš tokom ručka?!", urliknu bogataš i udari monahu šamar. "Ovo je za mene, hvala, a sad dajte nešto za Hristovu siročad". Postideo se bogataš i ode po novčanik...