Zamislite pustinju Nevade. Podne je. Sunce prži iz sve snage, a ono malo flore i faune što je i postojalo, spržila je radioaktivnost. Dakle, jedna vrlo vrela i potpuno pusta pustinja… Zamislite sebe u njoj. Teturate već nekoliko sati tražeći spas iz te situacije. Ironijom sudbine, kod sebe imate sedam zlatnika, ali ni kap vode. Pogled vam se muti u potrazi za bilo kakvom tečnošću koja bi nadoknadila onu koja nemilice isparava iz vas. Odjednom nailazite na čudnu spodobu, ili bar vama tako izgleda. Kao da je pobjegao iz nekog od filmova o “pobesnjelom Maksu”. Ili nekog od Hermanovih stripova… Iz njegovog pravca začujete vrlo dubokim glasom postavljeno potpuno suvišno pitanje “Da li si žedan?” “O daaa, daa, da!!!” pomislite u sebi dok vam grlo ispušta samo suho krkljanje… “Imaš sreće prijatelju” nastavlja on, “Ja trgujem napicima. Šta bi želio?” “ŠTA bih ŽELIO?” pomislite, “Pa bilo šta…” Hmm… Bilo šta? Promislite dobro prije nego što poželite, jer možda vam se želja i ispuni… ;)