Ja jesam obećao da ću otići, kao što sam obećao da ti se više neću ni javiti. Pa ću ono što osjećam govoriti ovako javno a ti ako pročitaš, pročitaš. Nemaš prava da se ljutiš jer ti se nisam ni javio, kao što ja nemam snage da te ne volim. Nemam kome da kažem, nemam gdje da napišem, negdje moram pa sam odabrao ovu tri godine staru vijest u nadi da će tu ostati vječno sakriveno.
Jutros je prošlo prvo jutro bez tvog “Dobro jutro, volim te”, i reć ću ti da nije nimalo ugodno. Nehumano je. Nadam se da imaš lijep dan i da uživaš, mada znam da je to daleko od istine. Oprosti što ti je život teži sada ali sve će to proći kada me preboliš.
Pretpostavljam da to neće trajati predugo budući da si imala posla s jednim običnim magaretom. Ja s druge strane, imao sam posla s jednim daleko rijeđim i kompleksnijim stvorom pa će moj žal malo duže i potrajati. Ljubim te, volim te.
“Šta rade usne tvoje lijepe”, pitaš? Pa drago mi je da si pitala, uzeo sam par dana odmora, izležavam se na plaži. (ne zamjeri što konverzacije vodim sam sa sobom, znam da to nije karakterna crta stabilnih ljudi, ali tebe nema, i nemam s kime, ovo je agonija). Imam jednu pjesmu da ti posvetim, koju trenutno slušam, i kako to Bog hoće, Vrag ili tkoveć... Slika na ovom videospotu je manje više ista kao prizor preda mnom. Izvoli. https://youtu.be/q2fGw1zBdaM
Dođe mi da ti napišem da si bila savršena za mene, ali nekako mi to preobično. Mislim da svatko svojoj ljubavi kaže da je savršena, najsavršenija. I neka je. Neka se ljudi vole, svatko onome svome treba da govori da je najbolji, perfektan izbor za njih. Sa malo realnije i manje emotivne strane, ja imam teoriju da je kompatibilnost dvoje ljudi mjerljiva BAREM-ima.
Sigurno ti od jučer kroz glavu prolazi “Magare jedno dosadno, a šta su to ti BAREM-i?” Pa da pojasnim, tvoj partner ti odgovara onoliko koliko malo BAREM-a ima. Da je barem ljepši/a. Da je barem pametniji/a. Da je barem nježniji/a. Da je barem romantičniji/a. I tako unedogled. Ti si, mače, jedna jedina djevojka koja je stala pred oči ovome magaretu bez ijednog BAREM-a.
Jučer sam ti linkovao ovu jednostranu prepisku, ali budući da si obećala da ćeš me blokirati, izbrisati mail, zapaliti laptop, postaviti bombu u Google i šta već sljeduje... nemam pojma čitaš li. Ako jesi onda ti sigurno kroz glavu prolazi štošta. Bijes između ostalog i pitanja “Zašto ovo radiš, Koja je svrha”, pojasnit ću ti i to kad uhvatim vremena.
U međuvremenu, iza mene je jutros sjedila neka ekipa, tri cure i neki čovjek i načuo sam ih kako pričaju. Naglasak sam odmah prepoznao, ali da su iz Sarajeva sam povezao kada su počeli spominjati čaršija, Malta, Bistrik. Mislim da dosad nisam shvatio baš da je to i tvoj naglasak. Ti imaš taj naglasak. 😄 Slatko... Nadam se da ti nije glova puna briga. “Sve druge sretnem slučajno a tako tebe sreo bi.” https://youtu.be/Eaqw71iS2hw
Ljubim, volim. ❤️ Čitao sam neke naše razgovore, ove zadnje, pa da kažem da ovo iz prethodnog maila sa glOvom nije zamišljeno kao uvreda. Nego onako... Pročitao sam da si doživjela kao uvredu kada sam rekao da si mali razmaženi šuppak, ali stvarno je izrečeno s namjerom da bude... Šta znam. Neuvreda. A možda si i shvatila da nisam želio da te uvrijedim, pa si nosić digla bespotrebno, samo da malo proputuje, to zvuči kao nešto što bi mali razmaženi šuppak i uradio.
Uglavnom, da pojasnim zašto i u koju svrhu ovo. Prvenstveno, treba mi ispušni ventil, kao što sam i spomenuo. Nemam kome da kažem, a fakat pomogne. Poželiš nešto reći, poslati u nečijem pravcu... Pa makar i pišao uz vjetar. A drugo je, ovako. Mislim da svaki “prekid”, ako se to tako može nazvati ima ono jako i veliko i neiskreno Zbogom, ali ima i jedno malo, nečujno i iskreno Zbogom. Nije ljubav stvar, rekao bi onaj tvoj.
Dok bi onaj moj, sa druge strane, rekao da je imao druga koji se svojoj ljubavi nije javio nekoliko dana, pa tjedana dok na kraju više nije znao šta da joj kaže. E tu se ljubav ugasi. Ova naša se gasi, kao i tko zna koliko drugih u ovom momentu u svijetu, i ja ću ovu našu ispratiti. Jedan dan kada ti se prestanem javljati znat ćeš da je gotovo. Do tada, opusti se, zavali se i slušaj koliko te ovaj luđak voli. What’s the harm?
Danas je bio jako naporan dan. Vratio sam se sa odmora, ponovno sam u BiH, iziskivalo je mnogo vožnje. Pa i ne bi trebalo toliko u pravilu, koliko ja uvijek idem nekim stranputicama, obožavam nove rute, nove krajolike, puteve kojima nisam prije išao. To nekad završi sa i po sat do dva sata bespotrebno duže vožnje, ali ja u tome stvarno uživam. Da sam imao tebe na suvozačevom mislim da bi se u Hercegovinu sa Makarske rivijere vraćao preko Zagreba. ❤️
Izvalio sam se, nešto tutnji na Netflixu, jedna od onih emisija koje su tu samo da bacaju lightshow na dnevni bez ikakvog interesantnog sadržaja. Ubij me ako znam o čemu se radi. Tu je i neka torbica pederuša za koju bi mogli da me muče ali ja ne bi priznao da posjedujem. Treba mi ovako za puta da u nju mogu da stavim svoje dokumente, mobitel, tikete s autoputa...pincetu, tampon...butt plug. 😄 Nadam se da si ti ok, misli tebi lete. ❤️
Ok. Desila se još jedna komplikacija. Naime, da pojasnim zalutalom čitaocu (kojeg vjerovatno nikada neće biti) šta se desilo. Nema je. Nema pa nema. Bilo je planirano, znali smo da će mala pauza morati biti na snazi, zbog odmora na koji je krenula, i znali smo da se nećemo moći čuti za to vrijeme. Međutim, trebalo je da traje tjedan dana, a evo već su prošla dva i ni glasa od nje.
Dvije su stvari moguće, iz moje perspektive. Budući da smo znali unaprijed da se neće moći uopće javiti kada ode na taj odmor sa obitelji, možda je odmor jednostavno produžen. Moguće da se vrati sutra, prekosutra. Subota je nekako mi je logično da se produženi odmor završava nedjeljom. Možda dođe i ispostavi se da je sve bilo ok, i jednostavno su produžili odmor.
A druga mogućnost... je ta da se sa odmora vratila kada je i trebala. I negdje usput odlučila da od ovoga nema ništa. Da se neće ni javljati nego jednostavno ispaliti. Ne znam, ne mogu da znam. Moram da sačekam neko razumno vrijeme da bih saznao, nemam drugog izbora. U svakom slučaju, ako se ne javi onda imamo razloga da ovdje pišem, a ako se javi i ispostavi se da je sve ok...
...e onda ću je naribat što se usudila da mi fali ovoliko, i da je toliko dugo nema. Iako, volim što je odmor produžen, ako jest. Neka uživa. Radi mnogo. Ali trebat će mi ovo da svjedoči u moju korist da ju nisam odvolio jer ću se pretvarat da sam se od nje odljubio totalno i da me uopće ne interesira, da se malo utrta. U scenariju broj jedan, naravno.
