Ljudi cesto smatraju da ce biti srecni [i imati mir u dushi] kada budu imali nekoga/nesto [nekoga da ih voli recimo]. To je potpuno pogresno, to je zabluda. Ne mozes mir i srecu da zasnujes na necemu sto uvek moze vrlo lako da ti izmakne, decko / novac... Onaj koji pokusava na tome da zasnuje mir - zapravo uvek ima nemir - jer stalno oseca da to nesto moze da se izjalovi i da mu izmakne. S toga, sasvim logican zakljucak je - da se mir i sreca treba graditi oko necega sto ne moze da izmakne - a to smo mi sami - nasa ogromna neistrazena dusa - koja [kada spozna samu sebe] nadje u sebi i mir i ljubav i srecu, i to u ogromnim neiscrpnim kolicinama.