Haj ne s e r i molim te! I vi vise s vasim ratovima j e b e n i m... Trebam do smrti da zivim u strahu od rata? Ne interesuje me. Nervira me strasno razmisljanje takvih kao ti. Ne kazem ja, treba znati neke stvari u zivotu, ali sve se svodi na to da si vec kao dijete i radnik i otac i elektricar i vodoinstalater i kuhar i ne znam ni ja sta, sve kao ako bude nekad zatrebalo. I tako zivis do groba u nekim strahovima, zabludama i pripremanjima za ona losa vremena. J e be m mu vise i negativnosti i sva ta sr a nja. Hocu da zivim slobodno, da idem kuda ja hocu da radim sta ja hocu. Ti sad mene zamisljas kao nekog klocica koji se ne zna ni hljeba najesti zato sto sam rekao da hocu da prozivim mladost? Ne sekiraj se ti za mene nista jaro, ne znas ko sam, kako zivim, koje mogucnosti imam, a pogotovo sta znam, tako da ne mozes tako prosudjivati ako me ne znas. Ja ti samo kazem, svi koji zure tako kao ti, na kraju najgore prodju, govorim iz iskustva. Kako si zakljucio da se bojim odgovornosti?