Da l' se bar ponekad seti plašim se da ne prosto k'o u opereti sklopilo se sve violinist, tužni pajac lepa žena i tokajac a kulise zavejani grad Vodila me kud je htela dobar sam ja gost Verešmarti, Citadela i Lančani Most zavejani Trg Heroja gde poželeh da je moja i da uvek bude kao tad Zvonio je cimbal neku tužnu, staru stvar molila me da joj pišem jednom bar zateklo je jutro snežno same zvezde dve ljubila me nežno k'o nijedna pre