Blaženopočivši patrijarh srpski Pavle je bio profesor Bogoslovskog fakulteta. Bio je jako strog, ali je voleo u slobodno vreme da ćaska sa studentima. I tako su ga studenti spopali jednog dana sa milion pitanja: pomerili su nam komunisti namerno tramvajsku stanicu - dokle ćemo mi morati da trpimo toliko pešačenje do fakulteta, dokle ćemo da trpimo što su naš fakultet izbacili iz sastava Univerziteta, dokle ćemo da trpimo ovo i ono...

Pavle je saslušao sva pitanja, a onda rekao: "Trpećete dok ne zavolite." Ljubav je krajnji nivo/oblik trpljenja/tolerancije kada samo trpljenje/tolerancija nestaju - nestaje potreba za njom. Mislim da nije potrebno u takozvanoj BIH biti preambiciozan - ne morate da se volite, ali barem nemojte da se koljete i postanite minimalno civilizovani... puna kapa. Dokle će ona deca u Travniku da trpe onu ogradu koja ih razdvaja u školi?