Sledi "eksplozija" poslovanja slična niškom aerodromu "Konstantin Veliki". Most kod Gradiške - povezivanje autoputa sa Koridorom 10, investiranje u aerodromsku infrastrukturu/pomoć beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", Air Serbia, Ryan Air, treća aviokompanija i malo strpljenja... čudo će bude.
Ukoliko im se samo struja plaća pola miliona evra dnevno - naravno da treba da idu u stečaj. Jeftinije je nastaviti isplatu plata, a radnici da ne dolaze na posao i da se rasproda od imovine sve što je vredno prodaje. Nije sporna odluka, sporno je ko donosi odluku. Ova Vlada FBIH nije legitimna da donosi bilo kakve strateške odluke 2-3 meseca nakon izbora. Moraju političari u FBIH malo da se ubrzaju.
Vlada FBIH je u tehničkom mandatu - iluzorno je da ta Vlada donosi strateške odluke, izglasava budžet, gasi Aluminij i slično 2 meseca nakon održavanja izbora, pobogu. Napravite novu Vladu FBIH i rešavajte sve problematike tj. pokušajte da ih rešite.
Dok se ne zavole međusobno, a ako se budu zavolela - zubima će ukloniti tu ogradu ili će ona sama pasti/nestati usled dejstva Prsta Božijeg. A ova vest ostaje samo jeftina predstava za nepismene...
Pavle je saslušao sva pitanja, a onda rekao: "Trpećete dok ne zavolite." Ljubav je krajnji nivo/oblik trpljenja/tolerancije kada samo trpljenje/tolerancija nestaju - nestaje potreba za njom. Mislim da nije potrebno u takozvanoj BIH biti preambiciozan - ne morate da se volite, ali barem nemojte da se koljete i postanite minimalno civilizovani... puna kapa.
Dokle će ona deca u Travniku da trpe onu ogradu koja ih razdvaja u školi?
Blaženopočivši patrijarh srpski Pavle je bio profesor Bogoslovskog fakulteta. Bio je jako strog, ali je voleo u slobodno vreme da ćaska sa studentima. I tako su ga studenti spopali jednog dana sa milion pitanja: pomerili su nam komunisti namerno tramvajsku stanicu - dokle ćemo mi morati da trpimo toliko pešačenje do fakulteta, dokle ćemo da trpimo što su naš fakultet izbacili iz sastava Univerziteta, dokle ćemo da trpimo ovo i ono...
Tolerancija je trpljenje. Na najnižem stupnju, moraš da trpiš baljezganja svoje žene, vrištanje dece, sumornu svakodnevicu, okupaciju stranih vojnika/domaće političare... na narednom nivou trpljenja, moraš da trpiš svoje neznanje, napade besa, svoju glupost, svoju nepismenost, svoje porive ka nasilju/destrukciji/osveti/mržnji... šta je najviši oblik trpljenja? Onaj oblik trpljenja kada samo trpljenje nestaje.
