Radovanje i skandiranje porazima je malo degutantno i ponižavajuće. Razumijem da se klub voli i sve to, al da se igrači nagrađuju aplauzom i dižu se ruke nakon utakmice u znak nekog slavlja je zaista nerazumljivo. Pa zar smo dotle došli da poraze proslavljamo i igrače nagrađujemo aplauzom samo zato što trče i ne zabiju niti jedan gol a prime 7 u dvije utakmice. Pitam se onda šta to navijači očekuju i šta ustvari žele da dolkažu bodrenjem i kad ekipa onako igra? Je li navijanje samo sebi svrha?