Ove prvomajske demonstracije nazvane su "istorijskim" zbog toga što su sve sindikalne organizacije odlučile da zajedno izađu na ulice i tako prevaziđu tradicionalne podjele.
Osam glavnih sindikata zaposlenih koji predvode skupove očekuju veliki odziv građana na demonstracijama, koje su za sada glavni oblik pritiska na vladu i uprave preduzeća da izađu ususret njihovim zahtjevima za većom socijalnom pravdom u uslovima krize. Uz njih su i partije ljevice, među kojima i glavna opoziciona, Socijalistička partija, koja se prvi put poslije 2002. godine, uključila u prvomajske demonstracije.
Ministar rada Bris Ortefe pokušao je juče da umanji značaj protesta, ocjenjujući ih «već viđenim».
Njihov uspjeh zavisit će od odziva u odnosu na dva prethodna okupljanja na nacionalnom nivou - 29. januara, kada je na ulice izašlo između milion i dva i po miliona građana, u zavisnosti od izvora policije i organizatora i 19. marta kada je bilo između 1,2 i 3 miliona demonstranata.
Većina Francuza, 72 odsto, podržava demonstracije, prema anketi koju je juče objavio list sa komunističkom tradicijom «Imanite». Ovaj procenat podrške je veći nego u prethodna dva slučaja - u januaru je bilo 69 odsto simpatizera, a u martu 62 odsto.
Policija je najavila pojačane mjere kontrole u odnosu na uobičajeni broj snaga koje obezbjeđuju prvomajske skupove.
Nizozemac pod istragom EBU-a, navodno udario člana izraelske delegacije na Eurosongu
