Aliverić Tuzlak AMANET OD ĐEDA \"U dolafu moga đeda s desne strane u pretincu, kad još bijah grješno d\'jete viđah malu ikonicu. Prikradoh se da razgledam, Kakva li je na njoj slika, Bješe srebrom optočena Slika Đurđa mučenika. Ja to onda nisam znao. Zazir\'o sam od aždaje, Al\' s aždajom ko se bori, Osjeć\'o sam, junak da je. Samo zato, samo zato, Ja poljubih tog čovjeka. Đed uniđe — ja se zbunih — A on reče: \'Neka, neka! Istog Đurđa, ljubili su Naši preci ko svečari, Pa zar da jađunah ljubnut\' Što ljubljahu naši stari. Al\' ti n\'jesi poljubio Samo hader — ilijaza, I poljupce si poljubio Svojih rahmet praotaca\'. Tako đedo, al\' on ode Već odavno s ovog sv\'jeta, A ja čuvam ikonicu Pored drugih amaneta. Al\' ja zato, A.lah-ikber, Čvrsto s držim svog mezheba, A mezheb mi ništ\' ne smeta Da srbujem kako treba\". Objavljeno u Bosanskoj vili, 1898. godine.

Znaš, Bosnjače, nije davno bilo, Sveg\' mi svijeta, nema petn\'est ljeta, Kad u našoj Bosni ponosnoj I junačkoj zemlji Hercegovoj, Od Trebinja do brodskih vrata Nije bilo Srba ni Hrvata, A danas se kroz svoje hire Oba stranca ko u svome sire. Oba su nas gosta saletila Da nam otmu najsv\'jetlije blago, Nase ime ponosno i drago. Safvet-beg Basagic, 1891

Divljaci iz Turske , Irana etc .... Fuj.