Hanka, trebala si ostati u domu.

Još poluživ uz ove naše pesme stare, konobar kaže ajmo sad je stvarno kraj, jer ja kad padam, onda padnem za sve pare, nemoj da staješ opet isto svima daj. Ne prestajem a stiže flaša ko zna koja, u komi sam zbog tebe nesuđena moja, trebaš mi da mi vazduh daš, a tebe tako briga baš, ništa od mene nema, čisto da znaš, ne prestajem a stiže flaša ko zna koja, da poginem bez metka, i bez kapi znoja, trebaš mi da mi vazduh daš, a tebe tako briga baš, ništa od mene nema, čisto da znaš. Umoran, bled, dok sve se oko mene vrti, na sve sam spreman da se malo podignem, jel ja kad pijem onda udaram do smrti, a kad ginem – daj da stvarno poginem. Ne prestajem a stiže flaša ko zna koja, u komi sam zbog tebe nesuđena moja, trebaš mi da mi vazduh daš, a tebe tako briga baš, ništa od mene nema, čisto da znaš,

Hanka dosla da vidi kakav je smjestaj. Da ne ide naslijepo.

Gledaj ti ove ljude sto sjede i slusaju Hanku. Ko ima srce da ostavi oca ili mater u dom. Sta reci nego Zalosno.

Lijepo od nje.

Znam ovog harmonikaša...nije otišao ocu na dženazu kad su ga našli u Perućcu...nego otišao da svira sa hankom

Kaže dedo iz prvog reda-sječam je se iz osnovne.

valjalo bi i nju zveknuti

JARANE HANKI LABELO SLUŽI ZA JEDNO KRATNU UPOTREBU JARANE MOJ