дио чланка из"визионарски" ....свака је на месту до бола :))) Први од тих догађаја напуњених другачијим значењима била је у Републици Српској победа Милорада Додика и његове странке. Победа је била тесна, али за некога ко тако дуго влада на једној нестабилној територији то је велики успех. Утолико је већи и јединственији што је прошао кроз веома прљаву кампању својих противника; што Сарајево успех избора није мерило победом својих љубимаца, већ Додиковим поразом; што су најгледанији медији у РС радили против њега; што су његови противници имали, иако доста дискретну, помоћ Београда; што је до изборне победе дошао ппошто су га у Вашингтону и Берлину отписали и, коначно, што је на својој страни имао само подршку Путина и Русије. Да је са таквим односом снага на изборе изашао пре две године, па макар они били и у Републици Српској, Додик не би био поражен, био би отрешен. Уместо тога, он, као владар једног официјелног полупротектората, проскрибованог и омраженог у западној и добром делу

инертне и корумпиране домаће јавности улази у уџбенике отпора. Ако се такви уџбеници једног дана буду писали, можда ће формула Додиковог успеха бити приписана његовим одбијањем да се креће у задатим границама наметнутог система и што се у таквом систему дигиталне глобализације држао застарелих аналогних принципа, који су се показали нерањивим пред спољним налетима технолошки супериорнијег противника. Како било, Додик је показао да је отпор могућ, безнадежно раскринкавајући сва официјелна кукања, која излаз за Србе траже на премисама да смо најнемоћнији, најразбијенији, најбеднији и најсјебанији народ који је свет запамтио. Коме Додик личи на нешто од тога, може да настави, али талас је кренуо.