{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


BiH će do 2018. godine pripasti 165,8 miliona eura iz IPA sredstava

A
15.1.2015. u 09:17
1
0
BiH će do 2018. godine pripasti 165,8 miliona eura iz IPA sredstava
1
BiH će do 2018. godine pripasti 165,8 miliona eura iz IPA sredstava
Foto: AFP
Bosni i Hercegovini će iz alokacije Instrumenata pretpristupne pomoći (IPA) za razdoblje 2014.-2017. godine pripasti iznos od 165,8 miliona eura. To je navedeno u Indikativnom strateškom dokumentu za Bosnu i Hercegovinu, koji je Evropska komisija usvojila 15. decembra 2014. godine.
Prema informacijama kojim raspolaže Direkcija za evropske integracije (DEI) Bosne i Hercegovine, indikativne godišnje alokacije IPA sredstava navedene u dokumentu za 2014. i 2015.  godinu iznose po 39,7 miliona eura, 2016. godinu 42,7 miliona eura, a 2017. godinu 43,7 miliona eura.

"U dokumentu je navedeno kako će, zbog odusustva sveobuhvatnog mehanizma koordinacije, pretpristupna pomoć za Bosnu i Hercegovinu  biti usmjerena ka sektorima u kojima postoje dogovorene strategije i dostatna koordinacija. Zbog toga je rad na sveobuhvatnim sektorskim strategijama, posebno u oblastima velikih infrastrukturnih zahvata, poput okoliša, transporta, poljoprivrede i energetike, vrlo važan", potvrđeno je za AA iz Direkcije za evropske integracije BiH. 

Prema Indikativnom strateškom dokumentu, pretpristupna pomoć Evropske unije za BiH za razdoblje 2014.-2017. biće fokusirana na dva stuba: upravljanje i vladavina prava te konkurentnost i rast.

Bosna i Hercegovina nije bila navedena među državama Zapadnog Balkana i Turske za izdvajanje sredstava podrške Evropske unije reformskim naporima koji su saopćeni početkom oktobra 2014. godine. Podaci za Bosnu i Hercegovinu je tako objavljeni u kasnijoj fazi, krajem prošle godine zbog nedostatka koordinacionih struktura na nivou države.  

Problem mehanizma koordinacije



Razlog zbog kojeg je Bosna i Hercegovina, za razliku od ostalih država Zapadnog Balkana i Turske, stavljena na listu čekanja na pristup evropskim fondovima je izostanak uspostave efikasnog mehanizma koordinacije, poznatijeg kao "jedan glas" iz Bosne i Hercegovine ka Bruxellesu, koji je uz impementaciju presude Evropskog suda za ljudska prava u Strasbourgu u slučaju "Sejdić - Finci" ključni za ostvarivanje preduvjeta za kredibilnu aplikaciju za članstvo BiH u EU, sticanje kandidatskog statusa. 

EU je kao podršku reformskim naporima u zemljama Zapadnog Balkana i Turskoj u narednih sedam godina planirala izdvojiti 11 milijardi eura koja će biti dostupna kroz novi Instrument za pretpristupnu pomoć (IPA II). 

Najviše sredstava u tom periodu (2014. - 2020. godina) dobit će Turska 4.453,9 miliona eura i Srbija 1.508 miliona eura. Za Makedoniju je planirano 664,2 miliona eura, Albaniju 649,5 miliona eura, Kosovo 645,5 miliona eura, a Crnu Goru 270,5 miliona eura. 

Iznos od 2.958,7 miliona eura alokacije uključuje fondove za "multi-country" aktivnosti, kao i informacije i komunikacije, reviziju, nadzor i evaluaciju, troškove Kancelarije visokog predstavnika i nealocirana sredstva za Bosnu i Hercegovinu. 

Evropska komisija tako je krajem prošle godine odlučila da Bosni i Hercegovini pripadne iznos od 165,8 miliona eura iz IPA sredstava, ali ne za razdoblje od sedam godina kao u slučaju Turske, Srbije, Makedonije, Albanije, Kosova i Crne Gore, već za četiri godine.  

Jačanje regionalne i teritorijalne saradnje



Finansijska pomoć će ciljati strateške prioritete za zemlje koje žele da se pridruže Evropskoj uniji, kao i jačanje regionalne i teritorijalne suradnje i investicija. Ključna područja uključuju upravu i reformu javne uprave, vladavinu prava i temeljna prava, kao i podršku ekonomskog rasta te konkurentnost.

Finansijska pomoć u ovim oblastima će biti usmjerena za podršku reformama nacionalnih sektora koji su namjenjeni specifičnim rezultatima. Dok će osigurati kontinuitet s bivšom IPA-om, novi instrument predpristupne pomoći IPA II će funkcionisati po pojednostavljenim pravilima kako bi se olakšao pristup finansiranja za korisnike i kako bi se dozvolilo da bude više orijentiran rezultatima, fleksibilan i prilagođen specifičnim potrebama.

Vlasti pomenutih zemalja obuhvaćenih programom su bile uključene u identificiranje ključnih područja koja će imati najviše koristi od pomoći. Konsultirani su Evropski parlament i zemlje članice EU, kao i organizacije civilnog društva, međunarodne organizacija i finansijske institucije. 

Komentari (0)
Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: