{{error}}
Korisničko ime ili e-mail
Lozinka
ili
Facebook prijava


Unesite e-mail:


31. Demonio ne Isabele

1.8.2012. u 21:33
0
0
31. Demonio ne Isabele
0
31. Demonio ne Isabele
Ja nisam nikako zaboravio ni s uma smetnuo da ću cijelom svijetu objaviti šta me ona moja luda svastika Solazur pitala, ali još me stid ne napušta, a ni sam nisam načisto treba li takve stvari u javnost puštati. Zato neka to još malo popričeka, a da se ja vratim na seriju.
Stali smo prošli put kad nas je telefon prekinuo, al to nije bio moj, nego u seriji, za čijim su zvukom Bratjen i Izabela krenuli kad su ono hodnikom iz one pećine pod vodom izašli među mramorove.

Zvoni telefon, a oni oprezno tapkaju, valjda u strahu da ne dopadnu nove nevolje. Ne prođe časak, a oni izbiše pred katun u kojem smo prije vidjeli Andreja kako nemoćan leži. Njih se dvoje oprezno primakoše, a kad poviriše u katun, a tamo Andrej spava istim onim snom u kojem smo ga ostavili. Mnogo su se njih dvoje obveselili kada su ugledali prijatelja, i sami uđoše u katun, pa se slobodno razgovoriše i počeše budit Andreja. Kako Andrej progleda, tako počnu reklame.

Tu je bila ona jedna što je očima ne mogu smislit. Jedan onako naočit i mišićav mladić diže u teretani tegove i kako digne ruke tako svi drugi okolo navuku u isti mah gas-maske. Samo se jedan plavušan na biciklu pravi važan, ne stavi masku, negu otvori žvaku i stavi je u usta. Kako je stavi, tako udahne na nos iz sve snage, ali kako udahne, tako se sruši s onog bicikla ko da ga je snajper poljubio. Onda mu neka spodoba u svemirskom kombinezonu priđe i da mu neki sprej, i kako se on pospreja ispod pazuha tako svi skinu maske. To je nešto protiv znojenja, ali meni je sve to čudno i gadno da se muškarci sad briju po prsima i ispod pazuha. Tu sam se sjetio i kad smo ja i Zajka jednom bili u kampu na moru pa nam se neko posro iza šatora, otada mi onaj pino silvestre nije više ušo u kuću. A drugi put ću ispričati kakvu je taktiku Zajka imo za oblačenje.

Poslije reklama, kamera onako s visine prikaza cijelo ono mjesto gdje su one ruševine, i mramori u njima, i onaj katun, a to bog dao ljepotu, raj na zemlji. Al, ne lezi vraže. Domalo prikaza kako iz šume izlaze Rokini specijalci, pa se okolo-naokolo grupišu i opkoljavaju to mjesto. Temam se oni izvukli iz onih pećina, i vidi sad ovo. Dok gledam ovu seriju sve kontam da je Zajkin rahmetli did Mehica bio upravu kad je govorio, ko nije sretan i za sofrom mu se prisere.

A oni u katunu ništa ne slute. Zadeverali se oko Andreja, a on siromah u krevetu leži nemoćan i iscrpljen, i ne bio kad su ga svunoć štenad ganjala. Ni u primozgu se njima ne javlja kakva im se nesreća sprema, a vamo specijalci ko zapete puške, samo čekaju znak pa da udare i pohvataju ih ko zečeve.

Dok je Bratjen hizmetio oko Andreja, Izabela se dosjeti da bi bilo uputno javit se dona Ana i reć joj da je dobro i zdravo, te se tako maši za telefon i okrenu. Kada dona Ana začu kćerkin glas, obliše je suze radosnice, žena od radosti zanijemila, ne može glasa izustit, nego samo guguće ko guska s govornom manom. Međutim, kada onaj nitkov i nečovjek Momčilo spazi u kakvom je stanju dona Ana, on hitrim korakom doletje i istrže joj telefon iz ruku. Ona bi se tome i usprotivila, al on, kad vidje od koga je poziv, samo se zlobno osmjehnu, pa izdade naredbu da mu lociraju odakle je zvalo. Ne prođe ni časak, a već se pojavi jedan teklić s informacijom da je poziv lociran. Na to se Momčilo pokupi zajedno sa svojim momcima, potrpaše se u vozila, i otputiše put brda.

Meni bi sad bilo vrijeme da odletim na ono mjesto, al kako sam se vas isherio i ukočio, nekako ću se strpit dok serija ne završi, a poslije ću se već nekako dokopat veselog centra. Ponekad mi bogami dotuži prenosit ovu seriju, mora se čovjek odreć mnogih užitaka. Naprimjer, naš Rosario Central u prvom kolu gostuje kod Argentinos Juniorsa, ja odigro fiksnu dvojku i najradije bi okrenuo da vidim kako se kreće rezultat, al ne može se i stisnut i prdnut. Slučilo se tako da su danas serija i snimak u isto vrijeme, tako da ja sam ne znam šta bi gledo. Kontam, još se može ufatit i repriza, a snimka sigurno više neće bit, al gledanje serije mi je u neku ruku i poso, pa da se ja poslu vratim.

U katunu naša trojka udarila u razbibrigu, kadli se kroz krajolik prolomi nekakav metalni glas i pozva ih na predaju. Oni se mnogo začudiše, al to nama nije važno, jer na ekranu prikaza onog nitkova i razbojnika Roku, kako sve te riječi izgovara u onu trubu što se nosi na štrajkove i još u filmovima kad milicija izgoni pljačkaše iz banke, a kako je meni njega mrsko gledat prebacim na utakmicu. Još je 0 – 0. Dobro je, al može i bolje.

Vratim na seriju, kad ono don Radašin sjedi u bolnici, uz bolničku postelju dona Vukosave, a njeno srce na onom aparatu sve slabije i slabije kuca. Meni se to nešto nije dalo gledat, pa sam opet okreno na utakmicu i to baš na vrijeme da vidim kako nam ga ljudi zavaljuju. Pogriješio je onaj Meksikanac, Čičarito Hernandez Lopez Martinez y Gonzales, jebo li ga onaj ko ga je doveo u Rosario Central. Ko da nije bilo naših juniora što bi mogli igrat. Vidi u Argentinos Juniorsa, pola ekipe njihova djeca.

Kako me je ova utakmica iznervirala, opet sam prebacio na seriju i to u pravom trenutku, jer ovo što je bivalo nipošto se nije smjelo propustiti. Sad kako je došlo do svega toga ne bi znao reći, al Andrej uoči da je Izabela negdje zijanila onaj belenzuk što ima lampu na privjesku. On se poradi toga mnogo uzbudi, ali prije nego li je išta stigao učinit, Izabela poče da se krevelji, da budaleše i da majmuniše, pa zgrabi onaj ranac sa lampama i izletje iz katuna. Kako ona izletje tako se u katunu začuše rafali. A mene golema tuga obuze, jer odma sam ukapiro da je to Izabela poludila ko što je onomad Sekretario, i biće da se sad udesila i postradala. Ay Dios Mio! Ah que desgracia!

Tek što se rafali začuše, kadli Bratjen skoči, pa i sam izletje iz katuna i nađe se na bijelu danu, a pogled mu se zaustavi na Izabeli. Ona, ko što leptir lijeće, trči prema minskom polju, a meci se odbiju od nekakvu nedvidlju barijeru okolo nje. Ve la sangre ve la kuvete. Kakvo li je sad ovo opet čudo, kakva li je to nečista sila obuzela Izabelu da se meci od nje odbijaju?

U sljedećim nastavcima: Zašto se meci od Izabele odbijaju? Kako je utakmica završena? Hoće li srce dona Vukosavino izdržati trku s vremenom? Kakvu je taktiku Zajka imo za oblačenje? Šta je svastika kazala?

Komentari (0)
Email adresa: (nije obavezno)

Tekst ispravke: