Gledajući individualno, meni je skoro pa dobro, ali gledajući kolektivno, većini ljudi je loše, jako loše. Hodam ulicama gradova, niko se ne smije, sve smrknuta lica, pritisnuta svojim problemima. Ljudi su bolesni, ljudi su gladni, ljudi su obespravljeni, ljudi su izgubili glas dajući ga etno-oligarsima, ljudi su izgubili dušu omađijani klerofašističkim prodavačima raja... Jbga, bolje je da idem u šumu, bar da ne gledam sve to...