Neki dan u centru Sarajeva papak u novom Q7 fino otvori vrata i istrese punu pepeljaru smeća na sred semafora. Pogledah ga tužno, a njemu se uši napeše i svojom labrnjom promrmlja neke psovke zatvori vrata i odleprša kao dim cigare. Pogledah u moj grad iz perspektive običnog posmatrača-građanina i tuga me obuze. Pitanje se nametnu u trenu; tko su ovi ljudi što misle da vrijede više od tog smeća što ga trehnu na sred grada moga, I konstatacija kako bog pruži papku priliku da bude čovjek, a on nemože nikako bez svog krkanluka.