Муфтију Хамдију Јусуфспахића је из Босне у Београд послала Исламска заједница. Нико други у то доба није хтио прихватити да буде у Београду. Лахко је бити муслиман, вођа муслимана тамо гдје смо већина, али бити тамо гдје си окружен другима, још Србима (без увреде) нимало није лахко. Посебно толике године. У Србији Бошњаци нису већински муслимани. Ту има муслимана свих народа, од Албанаца до Арапа. Је ли уреду да наша Исламска заједница буде задужена за све њих? Ја не видим разлог зашто би Сарајево бринуло о њима кад не можемо ни о себи. Из тог разлога сматрам да Србија треба имати своју Исламску заједницу, самосталну, а не под контролом нас. Реално говорећи, наша босанска исламска заједница није босанска, него бошњачка. Рома у нашој ИЗ нема, колико ја знам, а велики број њих су муслимани, а знамо да их има доста. Мени није познато да ИЗ обраћа пажњу на њих. А требала би. Реално говорећи. Нема ни једне једине џамије која држи хутбу на ромском језику. Зашто? Наши Бошњаци у дијаспори су се изборили за то, ми плаћамо и хоџе који иду одавде тамо сваког Рамазана. Иако сви разумију рецимо њемачки у Њемачкој јер тамо раде. Али хутбе и све је на нашем. Код нас други муслимани могу само на босанском слушати. Или на арапском у Фахдовој пола. Е сад замислите Србију, морамо признати да је тамо већа шароликост него код нас . Можда сам мало скренуо с теме, али хоћу да кажем да наша ИЗ води бригу само о Бошњацима. Зукорлић у Србији исто. Заправо, он води бригу о себи. А реис Зилкић води бригу о свим муслиманима Србије, одакле год да су. И логично је да разговара са Николићем, предсједником. Па и ми разговарамо с њим. Кад би га игнорисали, не би ништа постигли.