ni uz najbolju volju, nikad nisam mogao shvatiti ljude koji dignu ruku na sebe, hajde donekle kad čovjek zna da je neizlječivo bolestan, pa se suočava s dugim i bolnim umiranjem, ali u drugim situacijama, meni je to jednostavno neshvatljivo, hajde ubiti nekog drugog, ali sebe....
Sinisa mozak je jedna velika nepoznanica, nije istrazeno mozda kako treba ni 1%, tako da...truditi se da shvatis zasto je neko nesto, je suvisno. Jednostavno kazes sam sebi da je razlog toga sto je uradio, jer ga je ostavila pic*a i to je to.
Pa ne možeš shvatiti ako ti je dobro u životu. Zamisli da nije, i da nema nikakve nade da će biti bolje, i da si svaki dan od jutra do sutra u agoniji zbog toga. Samoubistvo ti na kraju dođe kao psihološko skraćenje muka, nema veze što nisi u fizičkoj boli ako te sopstvena psiha j*be danonoćno. Mada ni ja ne podržavam ovo.
Podrzavali mi to ili ne ljudi to cine i cinit ce. Ono sto mozemo uraditi je ne pametovat jer nemamo pojma sta tim ljudima prolazi kroz glavu a pogotovu ne omalovazavat ih i pricat kako ih ceka pakao i sl. gluposti.
