najveća prava je imao radnik u toku juge u društvenom sektoru. da dobije otkaz morao je stvarno biti debil. i to društvo je bilo nepravedno jer su mnogi primali platu a da praktički nisu ni radili.
danas najmanja prava ima radnik na istim tim prostorima jer ga u slučaju otkaza niko ne štiti. ako nema para ne može ni na sud. to nam je u amanet ostavila borba za našu naciju i vjeru.
što se tiče ovog odnosa muškarac - žena slažem se s tim da svaki čovjek dakle bilo muškarac ili žena moraju imati istu platu za isti obavljen posao, ali nije potrebno to zakonski garantirati, jer to znači ako poslodavac slučajno da manju platu muškarcu ili ženi isti može biti tužen i osuđen. poznavajući prirodu čovjeka sud bi bio prenatrpan tužbama ili od strane žena ili od strane muškaraca. pravnik se rukovodi pravom i morao bi poslodavca u tom slučaju osuditi.
porodiljna prava žene ovim zakonom nisu dirana i u evropi su jako lijepo regulirana , te mnogi komentari na ovaj članak nemaju veze s vezom
radnik koji smatra da su mu neka prava prekrsena, a koji nema novca moze se obratiti besplatnoj pravnoj pomoci koja ce mu saciniti tuzbu (iz iskustva znam da rade vrlo dobre tuzbe), zastupati ga na sudu, a po propisu kantona u kom sam ja nije duzan placati nikakvu taksu za pokretanje parnice. barem toliko...
ja sam na porodiljskom bez problema bila punu godinu dana, a moja svekrva prije rata s prvim djetetom 3, a s drugim 6 mjeseci, tada takav zakon bio...