Hrvatska spada u tri najzaduženije države Evrope i njen spoljni dug je dostigao 82 odsto BDP-a, navodi se u izveštaju MMF-a. Hrvatska ekonomska politika je poslednjih godina ostvarila napredak, ali se proces reformi mora znatno ubrzati kako bi se održao brz rast, navodi Međunarodni monetarni fond u izveštaju za ovu godinu, uz isticanje da Hrvatska spada u tri najzaduženije zemlje Evrope i da je njen spoljni dug dostigao 82 odsto bruto domaćeg proizvoda. Jedan od autora izveštaja i donedavni stalni predstavnik MMF-a u Hrvatskoj Atanasios Vamvakidis ističe da hitno treba menjati ekonomsku strategiju kako bi Hrvatska smanjila spoljni dug, ali i smanjiti prisustvo države u privredi i javnu potrošnju, jer hrvatska vlada troši 10 odsto više od ostalih zemalja u tranziciji. Od nove Vlade MMF očekuje korake za smanjenje potrošnje kako bi se smanjila zaduženost, nastavila privatizacija, kreirao bolji socijalni sistem i ostvarila reforma poreskog sistema. U uslovima fiksnog kursa kune i visoke otvorenosti ekonomije, monetarna politika više nema prostora da značajnije utiče na spoljni dug i platni bilans, već to treba da čini fiskalna politika, rekao je predstavnik MMF. Vamvakidis je ocenio da vanredni prihodi koje ostvaruje budžet treba da se štede, a ne da se koriste za povećanje rashoda, jer dok god postoji manjak u budžetu, fiskalna politika nema prostora da podrži ekonomski rast ako počne da usporava. On nije želeo da komentariše gradnju mosta koji bi spajao obalu i poluostrvo Pelješac kako bi se na pravcu Split - Dubrovnik zaobišao prolazak kroz BiH (Neum), niti zahteve Hrvatske seljačke stranke za šest milijardi kuna (oko 816 miliona evra) godišnje za preporod sela. Pre meseca dana analitičari MMF-ove kancelarije u Evropi objavili su stručni rad pod imenom „Ranjivost zemalja u razvoju u jugoistočnoj Evropi - ima li mesta zabrinutosti“, u kome ističu da je stanje u Hrvatskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Srbiji, prema svim makroekonomskim indikatorima, slično ili mnogo gore od stanja u Aziji 1996. godine, koje je kulminiralo slomom azijskog tržišta i velikim gubicima. Jedina prednost evropskih zemalja su veće devizne rezerve, rečeno je tada u izveštaju.