Ove prvomajske demonstracije nazvane su "istorijskim" zbog toga što su sve sindikalne organizacije odlučile da zajedno izađu na ulice i tako prevaziđu tradicionalne podjele.
Osam glavnih sindikata zaposlenih koji predvode skupove očekuju veliki odziv građana na demonstracijama, koje su za sada glavni oblik pritiska na vladu i uprave preduzeća da izađu ususret njihovim zahtjevima za većom socijalnom pravdom u uslovima krize. Uz njih su i partije ljevice, među kojima i glavna opoziciona, Socijalistička partija, koja se prvi put poslije 2002. godine, uključila u prvomajske demonstracije.
Ministar rada Bris Ortefe pokušao je juče da umanji značaj protesta, ocjenjujući ih «već viđenim».
Njihov uspjeh zavisit će od odziva u odnosu na dva prethodna okupljanja na nacionalnom nivou - 29. januara, kada je na ulice izašlo između milion i dva i po miliona građana, u zavisnosti od izvora policije i organizatora i 19. marta kada je bilo između 1,2 i 3 miliona demonstranata.
Većina Francuza, 72 odsto, podržava demonstracije, prema anketi koju je juče objavio list sa komunističkom tradicijom «Imanite». Ovaj procenat podrške je veći nego u prethodna dva slučaja - u januaru je bilo 69 odsto simpatizera, a u martu 62 odsto.
Policija je najavila pojačane mjere kontrole u odnosu na uobičajeni broj snaga koje obezbjeđuju prvomajske skupove.
Da li je ovo pet najboljih polovnih karavana do 20.000 KM na bh. tržištu?
Ambasadorica Italije Sarah Eti Castellani objavom nakon utakmice u Tuzli nasmijala javnost: "A da probamo šah?"
Detalji s ročišta uhapšenima u akciji "Catering": Ko je "ugledni privrednik", a ko "opasniji od Dodika"
