Šire se protesti protiv ACTA širom Evrope

Više od 25 000 demonstranata izašlo je danas na ulice njemačkih gradova da maršira protiv ACTA dok se u centralnom dijelu bugarske prijestonice Sofije okupilo 4 000 ljudi.

Više hiljada demonstranata izašlo je danas uprkos snijegu i niskim temperaturama i u ostalim gradovima širom Evrope, uključujući Varšavu, Prag, Bratislavu, Viljnus, Pariz, Brisel i Dablin.

Protivljenje ACTA posebno je snažno i brzo se širi istočnom Evropom.

Na jednom od banera, koji su nosili demonstranti u centralnom dijelu Berlina, gdje je temperatura vazduha bila minus deset stepeni Celzijusovih piše "Stop ACTA!"

Lider stranke Zelenih u Minhenu Tomas Pfejfer rekao je da je neprihvatljivo "žrtvovanje prava na slobodu za autorska prava". U Minhenu je danas protestovalo oko 16 000 ljudi.

Cilj ACTA je smanjenje krađe zaštitnih trgovinskih oznaka i borba protiv onlajn piraterije, ali je dokument izazvao zabrinutost, posebno u istočnoevropskim državama, zbog cenzure i pojačanog praćenja korisnika.

Evropska komisija i 22 članice EU potpisale su 27. januara u Tokiju ACTA. Kipar, Estonija, Njemačka, Holandija i Slovačka jedine su članice EU koje nisu stavile potpis na ceremoniji održanoj u Tokiju.

Sporazum treba da bude ratifikovan u nacionalnim parlamentima članica EU prije nego što stupi na snagu.

Sporazum izaziva negodovanje među aktivistima pokreta za slobodu govora, koji smatraju da ACTA vlastima daje previše ovlaštenja i ide dalje od isto tako kontroverznog američkog zakona "Stop onlajn piratskim aktima" (SOPA).

Sporazum su do sada potpisale SAD, Australija, Kanada, Japan, Maroko, Novi Zeland, Singapur i Južna Koreja.

Protesti zbog ACTA dolaze nekoliko dana nakon koordinisanog protivljenja američkim zakonima iz "Stop onlajn piratskim aktima" (SOPA) i "Protest intelektualne imovine akta" (PIPA). Diskusije o SOPA i PIPA nacrtima u Predstavničkom domu i Senatu su odgođene.