Izvor-http://www.dw-world.de/dw

c

O. pozicija bi želela da d. atum p. o. vlačenja b. ude u. građen kao o. baveza u o. dluku o . produženju m. isije n. emačkih v. ojnika za još godinu dana i n. aglašava da je to d. ogovoreno na m. eđunarodnom p. lanu i da je ministar s. poljnih p. oslova Gido Vestervele g. ovorio o p. očetku p. o. vlačenja krajem 2011. godine.

Predsednik parlamentarnog kluba socijaldemokrata Frank Valter Štajnmajer sada zahteva da se odredi datum povlačenja.\" To nije neki problem, ali određivanje datuma povlačenja u tom ratnom vrtlogu ne znači mnogo. Šta posle toga? Kako predati zemlju domaćim vlastima? Da li je moguće sa Talibanima zaključiti bilo kakav mir? Da li je moguće obezbediti mir, civilno društvo, čak demokratiju? Sve su to pitanja na koja bi se moralo odgovoriti pre povlačenja. U protivnom rat u Avganistanu biće samo neodgovorna avantura. Kao onaj u Iraku.“ Avganistanom se bavi i komentator lista Vestdojče algemajne cajtung: „2011. je godina istine u ratu u Avganistanu. Dogovoreno je da tada počne povlačenje međunarodnih snaga. Posle reči morala bi da uslede dela kako to zahteva Frank Valter Štajnmajer u ime socijaldemokrata.

Povukli bi se Nemci, ali ne znaju kako ? Nemački dnevni listovi ponovo pišu o „ratu u Avganistanu“, ratu koji ne može biti dobijen, a iz kojeg se nije lako povući. O misiji nemačke armije u Avganistanu list Rajn-Nekar cajtung piše: „U Pakistanu je žena tokom vikenda u. bila više od 40 ljudi; nekoliko stotina kilometara dalje, u severnom Avganistanu, u. bijen je nemački humanitarni radnik. U oba slučaja talibani su n. apadači. I ova u. bistva jasno pokazuju da Bundesver u Avganistanu ne b. uši bunare i ne š. titi škole. Nemački v. ojnici tamo su jedna od z. araćenih strana. Učestvuju u r. atu za koji su neki od poznavalaca zemlje već pre prvih bombi na Hindukušu rekli da ne može da se dobije. To je r. at iz koga bi Nemačka što pre da se povuče, samo kada bi znala kako.