Većina Albanaca na Kosovu ima usuglašen stav: oni žele nezavisnost. Ukoliko ne dobiju ono što žele do kraja pregovora početkom, tačnije do 10. decembra, svijetu su jasno poručili da će nezavisnost jednostrano proglasiti.
Ukoliko bi došlo do jednostranog proglašenja nezavisnosti, Rusija bi učinila sve kako UN ne bi priznao nezavisnost Kosova, no Evropska unija i SAD bi svakako priznale novu državu bez obzira na suprotstavljene stavove unutar Vijeća UN-a.
Ogorčena Srbija bi okrenula leđa Evropskoj uniji, pripadnici albanske manjine u Grčkoj i Makedoniji bi mogli tražiti da budu dio nove države, a druge manjine, poput baskijske u Španiji, počele bi zahtijevati svoju nezavisnost, upozorava DT i napominje da je Rusija prilično otvoreno zaprijetila da će priznati nezavisnost separatističkih enklava u Gruziji, koja je saveznik Zapada.
Zbog ovakve situacija diplomatski svijet "nervozno grize nokte“ jer brojni poznavaoci prilika na Kosovu upozoravaju na mogućnost novih sukoba u "problematičnoj regiji“, piše DT.
Istina je pak da je jedina realna opcija za Kosovo je "nadzirana nezavisnost" kakvu je predložio specijalni izaslanik UN za Kosovo Martti Ahtisaari. Međutim, izborne platforme kandidata na kosovskim izborima pokazale su da Kosovo nikako neće ostati dio Srbije. Čini se da je razdvajanje neminovno, preostaje da se vidi koliko će biti traumatično, zaključuje DT.
Dolazi li Bolt u Sarajevo? Glavni Uberov konkurent traži vozače u glavnom gradu BiH
