Nedostatak pekara
95

U Srebrenici nema ko da pravi somune za ramazan

Klix.ba
Foto: Ilustracija (Foto: I. Š./Klix.ba)
Foto: Ilustracija (Foto: I. Š./Klix.ba)
Mjesec ramazana je nastupio, a za one koji su vjernici ovaj mjesec znači mnogo jer to mjesec posta i dobrih dijela. Do prošle godine postače i Srebreničane toplim ramazanskim somunima obradovala bi pekara iz Potočara, no ovog ramazana somuna neće biti.

Ilijas Begić čija se porodica 40 godina se bavila pekarskim zanatom, kaže da nema više radnika koji bi makar za ramazan pravili somune, a zbog teške situacije i nedostatka posla njegov sin koji držao pekaru u Potočarima sa porodicom je odselio u Vogošću, piše portal eSrebrenica.

"Moji pekari su skoro svi vani. Za njih deset koji su radili kod mene dobili su međunarodni certifikat pekara, a pekara Abini im je izdala certifikate koji su ovjereni od pekare i međunarodne organizacije. Na osnovu tih certifikata svi su dobili posao pekara u Evropi“, priča Ilijas.

Pored nedostatka kvalifikovanih pekara problem je i malo tržište, ističe Begić, čime ne može da pokrije osnovne troškove, a kaže da sluha nisu imali ni nadležni u Opštini Srebrenica, Islamskoj zajednici te da na veće iftare koje organizuju somune dovoze najčešće iz Sarajeva, a pekarske proizvode mahom je prodavao u Srebrenici.

Begić ističe da je za ponovno pokretanje pekare potrebna su značajna sredstva, a da plaća još kredite za pekaru koja je zatvorena.

"Ja sam podigao kredit na 14 godina da bi nabavio polovnu opremu i aktivirao pekaru. Ratu od 900 KM imam plaćati još 10 godina. Kuća u kojoj je pekara je pod hipotekom kod Ziraat Banke, oprema je dotrajala kao i peć i završila je na otpadu“, priča Begić koji kaže da je sve pokušao kako bi pekara opstala.

Zidana peć porodice Begić jedina za ramazanske somune

Temperatura peći iznosi između 400 i 500 stepeni, a od jačine vatre zavisi koliko se dugo peku somune i čitav proces obavlja se brzo i uigrano.

"Naša peć, koju je ozidao moj otac, stara je 35 godina i jedina je takva u krugu do Tuzle i Sarajeva. Posebno mi je draga jer ju je ozidao moj otac kad je imao samo 21 godinu i u godini mog rođenja“, priča nam Ilijasev sin, Azem Begić.

Ramazanske somune koje su pravili Begići nisu samo uljepšavale dane postačima, već Srebreničanima koji bi iza 19 sati čekali u redu za topli somun posut posebnim začinom.

"Čar ove lepinje je u njenom mirisu i ukusu, a za to je zaslužan dodatak ćurokot koji se dodaje ramazanskim somunima zbog čega oni imaju tu jedinstvenu aromu i ukus. Prema muslimanskim predanjima kaže se da ćurokot može da izliječi sve osim smrti, zbog čega se smatra tako važnom biljkom“, rekao je Azem.

Ove godine za tako ukusnu lepinju bit će uskraćeni mnogi Srebreničani.