Poruka je da sa zatvorenim muzejom i drugim obrazovnim i kulturnim institucijama koje jedva preživljavaju, Bosna i Hercegovina nema evropsku perspektivu i nije u mogućnosti razvoja mišljenja koje će je situirati u evropski kulturni, znanstveni i politički prostor.
Simpozij je privukao neke od najznačajnijih predstavnika savremene filozofije, koji su u izlaganjima i raspravama razmatrali različne aspekte, od pitanja bioetike, do eksplikacije osobenosti evropskog sistema obrazovanja.
Prvog dana simpozija predavanja su održali Bärbel Frischmann (Erfurt), Andreas Arndt (Berlin) i Kurt Appel (Wien), izlažući različite koncepcije ideje Evrope. Kako su predavači istakli, filozofija utemeljuje ovu ideju, ali je njeno ozbiljenje stvar različnih utjecaja, koji artuikuliraju identitet Evrope.
Rasprave i komentari koji su slijedili sva predavanja obilježili su simpozij i prema riječima učesnika značajno doprinijeli produbljivanju postavljene teme.
"Sam identitet Evrope je određenje koje se ne može prihvatiti na način tradicionalnog utemeljenja identiteta. Radi se o trans-identitetu, koji objedinjuje različnosti i artikulira ih na različne načine afirmacije mišljenja. Tako pojam identiteta dobija nova relaciona određenja, u kojima se afirmira pluralizam i mišljenje različnog i stranog", zajednički je zaključak svih učesnika simpozija.
Pored predavača, rad na simpoziju karakterizirale su duže rasprave u kojima su sudjelovali skoro svi prisutni. Poseban značaj svakako je imalo sudjelovanje doktoranata studija "Filozofija i evropski identitet", za koje ovaj simpozij predstavlja izvanrednu priliku za proširenje znanja.
Drugi dan simpozija donio je izlaganja Jure Zovka (Zagreb-Zadar), Samira Arnautovića (Sarajevo) i Džane Rahimić-Bužo (Sarajevo), u kojima je nastavljeno tematiziranje aporija evropskog identiteta.
Kroz različne aspekte, od pitanja bioetike, do eksplikacije osobenosti evropskog sistema obrazovanja, na simpoziju su istaknuti važni aspekti osobenosti evropskog identiteta u trans-kulturalnim aspektima.
Sudionici su potcrtali da upravo u određenjima evropskog identiteta postoji jedna vrsta negacije evropocentrizma, koja formalno polazi od decentriranja subjektiviteta i potvrđivanja njegove važnosti upravo u toj decentriranosti.
Sa ovog aspekta razmatrana su i pitanja tolerancije, socijalne epistemologije i perspektiva evropskog društva, u odnosu na druge trans-identitete. Posebno su razmatrana pitanja kulture i funkcije znanja u društvenoj perspektivi Evrope.
Na kraju Simpozija, donesena je odluka da 12. Internacionalni filozofski simpozij bude održan u posljednjoj sedmici maja, 2014. i da tema ovog tradicionalnog znanstvenog skupa bude "Ideja socijalizma".
Organizator simpozija bilo je Filozofsko društvo Theoria koje je ovim skupom obilježilo jedanaest godina postojanja, nastavljajući s radom u pravcu afirmacije filozofije, znanosti i kulture u BiH, saopćili su iz ovog društva.
Otvoren pogon jedne od najvećih fabrika u BiH, nalazi se u Laktašima i proizvodi autodijelove
Utjecaj duhanskog dima na odjeću i čulo okusa: Šta su otkrili Stankica Stojanović i Eldar Resić
