Komentari na članak: Pijavica porušila krovove i čupala stabla

Laktaši

Pijavica porušila krovove i čupala stabla

SRNA

26.06.2010.

komentara

dijeljenja

Komentari (23)

Najnoviji Najbolji

Za komentarisanje je potrebna prijava. Prijavi se

NAPOMENA: Komentari su otvoreni za prijavljene korisnike i odražavaju stavove svojih autora. Vrijeđanje i govor mržnje ne objavljujemo, a za govor mržnje se odgovara i krivično. Prije pisanja pogledajte pravila komentarisanja.

SAMO BOSNA 0

27.6.2010.

vino fino, MASSALA

djudji 0

27.6.2010.

lijepa vijest iz mrske

semsa suljakovic 0

27.6.2010.

neradujem momak nego bozija kazna stize za pobijen neduzni narod....................................................

pdd 0

27.6.2010.

Nijčijoj nesreći se ne treba radovati.

SEMSA SULJAKOVIC 0

27.6.2010.

IMA BOGA PRAVDE IMA DODICE ZNAS ONU MOJU PESMU.............................................

PRD 0

27.6.2010.

Kaj se formiral, jebal ga vrag???PIJAVICA???? HAHAHAHAHA ...CUJ PIAJVICA, JEBAL JE VRAG...

hase 0

27.6.2010.

Ode mu meza.Bit će da su mu pobjegle iz kaveza pa razorila Dolinu Laktašenka,ode mu sad 50 miliona KM-ova za saniranje štete al u džep

ralepusidrogu 0

27.6.2010.

Kakve nove rijeci i znacenja , cuj pa ,pijavica , otkud sad je to pijavica. NIje pijavica nego OLUJA DA, OLUJA vas je poderala a nikakva pijavica kakva pijavica ... Kaze se OLUJA\" isto ko ona OLUJA (srni tesko prilomit)

Dobrica 0

27.6.2010.

“Mi Srbi lažemo da bi smo obmanuli sebe, da utešimo drugog; lažemo iz samilosti, da nas nije strah, da ohrabrimo, da sakrijemo svoju i tudju bedu, lažemo zbog poštenja. Lažemo zbog slobode. Laž je vid našeg patriotizma i potvrda naše urodjene inteligencije. Lažemo stvaralacki, maštovito, inventivno.” Dobrica Ćosić: clan SANU, u svom romanu \"Deobe\"

AVDUKA 0

27.6.2010.

Alahova ruka!

BiH 0

27.6.2010.

SRPSKA CE NESTATI !

Ptica Dodo 0

27.6.2010.

MEŠA SELIMOVIĆ O BH MUSLIMANIMA Najzamršniji ljudi na svijetu. Ni sa kim istorija nije napravila takvu šalu kao sa nama. Do juče smo bili ono sto danas hoćemo da zaboravimo. Ali nismo postali ni nešto drugo. Stali smo na pola puta, zabezeknuti. Ne možemo više nikud. Otrgnuti smo, a nismo prihvaćeni. Kao rukavac što ga je bujica odvojila od majke rijeke, i nema više ni toka ni ušća, suviše malen da bude jezero, suviše velik da ga zemlja upije. S nejasnim osjećanjem stida zbog porijekla, i krivice zbog otpadništva, nećemo da gledamo unazad, a nemamo kud da gledamo unaprijed, zato zadržavamo vrijeme, u strahu od ma kakvog riješenja. Preziru nas i braća i došljaci, a mi se branimo ponosom i MRŽNJOM.