Nezir Pivić: ZDK je prevazišao fazu održavanja sistema, planiramo projekte koji nadilaze jedan mandat

Premijer ZDK Nezir Pivić smatra da je najvažnija promjena u tome što je Kanton prevazišao fazu održavanja sistema i počeo planirati razvojne projekte koji nadilaze jedan mandat.

"Naš cilj nije bio samo imati stabilan budžet i uredno servisirati obaveze. Stabilnost sama po sebi nije dovoljna ako je građani ne osjete kroz veće plate, bolje škole, sigurnije ceste, kvalitetnije zdravstvo ili nove razvojne projekte. Mislim da smo u prethodne tri godine pokazali da ZDK ima ekonomsku i fiskalnu snagu za mnogo ambiciozniju razvojnu politiku", kaže Pivić.

Kao jedan od pokazatelja navodi javne prihode. ZDK je u 2025. godini imao veću stopu rasta naplate javnih prihoda od Kantona Sarajevo i Tuzlanskog kantona, a sličan odnos zadržan je i u prvom polugodištu 2026. godine, kada je ZDK zabilježio blagi rast naplate, dok su KS i TK imali pad u odnosu na isti period prethodne godine. Pivić veću važnost pridaje pokazateljima realne ekonomije.

Industrijska proizvodnja u ZDK u 2025. godini porasla je za 4,8 posto, dok je na nivou Federacije BiH zabilježen pad od 0,2 posto. Ukupna vanjskotrgovinska razmjena dostigla je oko 4,6 milijardi KM, uz rast od 3,7 posto, dok je izvoz iznosio približno 2,2 milijarde KM i bio veći za 3,8 posto.

ZDK je ostvario 19,53 posto ukupnog izvoza Federacije BiH i 12,81 posto izvoza Bosne i Hercegovine.

Rast plata i investicija

"Naša razvojna osnova nije administrativna potrošnja nego proizvodnja, izvoz i poduzetništvo. Veći broj radnih mjesta je poželjan, ali naš primarni cilj su kvalitetnija i bolje plaćena radna mjesta koja će ljude zadržati u ZDK."

Rast plata jedno je od vidljivijih obilježja aktuelnog mandata, naglašavaju.

U obrazovanju su primanja tokom tri godine kumulativno povećana za više od 60 posto, plate policijskih službenika za više od 45 posto, a primanja u zdravstvu za 16 posto. U ustanovama kulture plate su povećane za 47 posto, uz stabilniji model finansiranja 16 ustanova kulture.

Pivić naglašava da povećanje tekuće potrošnje nije pratilo smanjenje investicija.

Za regionalne ceste u 2026. godini planirano je oko 27 miliona KM, uz dodatna sredstva za lokalne zajednice. Projekti su raspoređeni širom Kantona, od Zenice i Kaknja do Vareša, Breze, Zavidovića, Maglaja i Tešnja.

Sličan investicioni ciklus proveden je i u obrazovanju. Rekonstrukcijom i investicionim održavanjem tokom prve dvije godine mandata obuhvaćeno je oko 70 školskih objekata, uz ulaganja u energetsku efikasnost, sportske sale, igrališta, bazen, kabinete i opremu.

"Ne možete govoriti o savremenom obrazovanju ako djeca i nastavnici rade u dotrajalim objektima i neadekvatno opremljenim kabinetima. Zato smo pokušali istovremeno ulagati i u ljude i u objekte."

Treću godinu zaredom Kanton je osigurao i besplatne udžbenike za sve učenike osnovnih škola, za šta je u 2026. izdvojeno 2,5 miliona KM.

Kultura, turizam, sport i sigurnost

Izdvajanja za kulturu u 2026. godini dostigla su gotovo sedam miliona KM, a Vlada je, prema Pivićevim riječima, odlučila promijeniti odnos prema kulturnoj infrastrukturi i ustanovama.

Nakon gotovo decenije obnovljen je rad Turističke zajednice ZDK, uz povećana ulaganja u turističku infrastrukturu, pristupne puteve i promociju.

"ZDK ima mnogo ozbiljniji turistički potencijal nego što je godinama pokazivano. Imamo izuzetno kulturno i prirodno naslijeđe. Problem je bio što sve to nije bilo dovoljno institucionalno povezano i adekvatno promovirano."

Za sport je u 2026. godini izdvojeno 6,6 miliona KM, od čega je Vlada ZDK sa 600.000 KM sufinansirala izradu glavnog projekta Nacionalnog stadiona "Bilino polje" u Zenici.

Jedna od investicija koja je privukla najviše pažnje bila je nabavka helikoptera za potrebe civilne zaštite, policije, medicinskih intervencija i gašenja požara. Već tokom prve požarne sezone helikopter ZDK korišten je na više požarišta, uključujući intervencije izvan granica Kantona.

Istovremeno su značajna sredstva uložena u policiju, uključujući nova vozila, opremu, uniforme, specijalizirana sredstva i prijem novih policijskih službenika.

"Sigurnost građana jedno je od temeljnih pitanja svake zajednice", kaže Pivić.

Univerzitetska bolnica Zenica – najveći planirani projekat

Veliki investicioni ciklus otvoren je i u zdravstvu. Vlada ZDK bila je najveći pojedinačni finansijer nove zgrade Službe hitne medicinske pomoći u Zenici, za koju je izdvojila 3,5 miliona KM. Paralelno su pokrenuta ulaganja u Kantonalnu bolnicu Zenica, novu medicinsku opremu, specijalizacije, informatizaciju sistema i infrastrukturne projekte.

Najveći planirani projekat je izgradnja nove Univerzitetske bolnice Zenica.

Idejno rješenje predviđa kompleks površine približno 133.000 kvadratnih metara, više od hiljadu kreveta i ukupnu vrijednost projekta procijenjenu na oko 800 miliona KM.

Jedna od prepreka realizaciji projekta ostaju imovinsko-pravni odnosi sa Gradom Zenica. Grad je za zemljište i objekte u kompleksu bolnice tražio 16 miliona KM. Kanton je prihvatio mogućnost kupovine kroz četiri godišnje tranše od po četiri miliona KM, a sredstva za prvu tranšu su osigurana.

"Naš prvobitni stav bio je da zemljište koje služi javnom zdravstvu treba prenijeti bez naknade. Kada je Grad insistirao na 16 miliona KM, prihvatili smo i taj model. Osigurali smo sredstva za prvu ratu. Mislim da sada nema razloga da se ovaj projekat dalje usporava zbog bilo čije političke sujete. Nova bolnica neće pripadati ni Vladi ni Gradu. Pripada građanima."

Univerzitet mora pokazati rezultate

Vlada značajna sredstva izdvaja i za Univerzitet u Zenici, ali Pivić insistira na većoj odgovornosti, reformama i mjerljivim rezultatima. Naglašava da Vlada nema namjeru određivati akademsku politiku, ali smatra da kao osnivač i glavni finansijer ima pravo postavljati pitanja o učinku Univerziteta.

"Univerzitet godišnje dobija više od 20 miliona KM javnog novca. Ako ulažemo više, onda imamo pravo pitati kakvi su rezultati. Koliko studenata upisujemo, koliko ih završava studij, koliko naučnih projekata imamo, koliko sarađujemo s privredom, koliko studijskih programa odgovara potrebama tržišta rada? To nisu pitanja protiv autonomije, to su pitanja odgovornosti i ona se više ne mogu zaobilaziti."

Uz velike infrastrukturne projekte, Vlada ZDK povećala je i poticaje poljoprivredi, privredi i obrtništvu. Program poljoprivrednih poticaja u 2026. godini dosegao je 7,7 miliona KM, dok se ukupna izdvajanja kroz različite programe podrške privredi približavaju iznosu od deset miliona KM.

Projekti koji nadilaze mandat

Pivić kaže da rezultat Vlade ne treba mjeriti jednom investicijom, nego ukupnom promjenom pristupa razvoju Kantona.

"Pokušali smo preći iz logike ‘koliko imamo novca da održimo sistem’ u logiku ‘šta želimo napraviti’. Od rekonstruisanih škola i većih plata do helikoptera, regionalnih cesta, turizma, nove bolnice i razvoja Univerziteta."

Naglašava da dio započetih projekata po svojoj prirodi ne može biti završen unutar jednog političkog mandata.

"Najlakše je raditi ono što možete otvoriti za šest mjeseci ili godinu. Mnogo je teže započeti nešto za šta znate da možda nećete biti premijer kada bude završeno. Ali upravo se na tome vidi postoji li razvojna politika ili samo politika jednog mandata."

Na kraju kaže da će građani sami procijeniti rezultate.

"Ne tražim da bilo ko vjeruje Vladi na riječ. Neka pogledaju šta je bilo prije tri godine, a šta je urađeno do danas. Neka pogledaju plate, škole, ceste, zdravstvo, policiju, kulturu, turizam, obrazovanje, privredu i projekte koje smo pokrenuli. To je jedino pošteno mjerilo".