Još za svog života tu je Ibrahim-beg podigao impozantne nišane sebi i umrloj ženi. Nekada je tu stajalo osam Bušatlijinih nišana sa sarkofazima, od čega su tri dječja i dva veoma neobična. Na tom prostoru su ostali sačuvani nišani Ibrahim-bega i njegove žene, te jednog njihovog sluge. Ostali su uništeni.
Na Ibrahim-begovom je uklesana pjesma na turskom jeziku i natpis, da je tu, 1289. hidžretske (1872.) pokopan emir hadži Ibrahim-beg Bušatlija, sin Ahmed alaj-bega. On je, sa sinom Ahmetom, jedini livanjski odrasli Bušatlija kome se, do austrijske okupacije, znao mezar i koji je umro prirodnom smrću.
Nišana ima više vrsta, i po obliku glave i po veličini. Što je čovjek bogatiji - nišan je bio veći. Nišan ili bašluk je kamen najčešće četvrtast, visok 1 do 3 metra, a vrh mu je različit, prema tome kakvom je staležu umrli pripadao.
Na nišanima iz prvih dana islama u bh. krajevima ima raznih isklesanih ukrasa: mačeva, lukova, topuza, balta (sjekira), bajraka, aliima i raznih životinja: sokola, jelena i zmija. Iz novijeg vremena ima bašluka s raznim biljnim ornamentima u boji (ponajviše u zlatnoj i plavoj).
Često ima uklesanih izdubina na bašlucima, gdje se nahvata kišnica. Takvi su nišani na mezarima braće Celja u Sarajevu u Magudi. Ima i prorezanih nišana, kakvi se vide na jednom grobu iz Bosanskog Petrovca.
Najveći nišan je onaj na mezaru Omer-age Bašića, u haremu Jakir, kod Bašića mosta, na četvrtom kilometru od središta Glamoča iz 1798. godine koji je visok 4,7 metra, a upravo mu je toliki i opseg turbana. Spomenik je ukrašen topuzom (buzdovanom) i interesantnom orijentalnom ornamentikom u kamenorezu.
