Senjanin Maglajlija se prisjetio kada mu je u ratu na vrata pokucao Vojislav Šešelj: "Sakupljao je izbjeglice iz Hrvatske"

Maglajlija je karijeru počeo u rodnom Goraždu, da bi potom pet godina s dosta uspjeha nastupao za banjalučki Borac. Nakon što mu je propao transfer u redove tadašnjeg finaliste Lige prvaka ekipe Proletera iz Zrenjanina, odlučio je preći u Partizan koji je tek promovisan u prvu ligu.

U međuvremenu, počela je agresija na BiH, ali nekada sjajni pivot je ostao u Partizanu u sezoni 1991/92. Bilo je to teško vrijeme za njega s obzirom na sva dešavanja u domovini, ali izdržao je uz podršku čelnika kluba.

Jedna od situacija koju pamti je i nenadani susret sa Šešeljom.

"Bilo je tu svega, ja sam dvije godine živio u Braće Jerković. To je jedan dio grada koji je znaš i sam na kakvom glasu. Tada je to bio mafijaški dio, ali sa jedne strane je to bilo i dobro jer meni nije mogao da dođe bilo ko. Tu je počeo i Knele i svi ostali, a stariji Perun je bio mangup i u startu smo imali te relacije. Ne može tebi da dođe neka izbjeglica, ali došao je na kraju! Neko mi je to juče spomenuo; 'Došao ti je Šešelj na vrata!' Jeste, bio Šešelj, zamisli ti tu situaciju", priča Senjanin Maglajlija, pa objašnjava čuvenu scenu kada mu se na vratima pojavio ni manje ni više nego Vojislav Šešelj.

"To je bilo slučajno, samo je tako ispalo da baš meni dođe na vrata. Skupljao je izbjeglice iz Hrvatske, uzme ženu i troje djece, ide, lupa po vratima i gurne tu ženu i djecu u stan. On je došao i kako sam bio u prvom ulazu - direkt na moja vrata. A meni starci došli. Još tragičnije, oni znaju ko je Šešelj u ono doba. Tata za kvaku da otvori, mama viče: 'Stani, pogledaj ko je.' Tata na špijunku - ono Šešelj. Dolazim sa treninga, prolazi pored mene Šešelj sa tom ženom, ja - ništa. To ti je mladost. Prolazi Šešelj, kad moj tata za njim. 'Jesi vidio ko je ono?' Šešelj, pa šta? 'Pa bio nam je na vratima!' To je šou! Posle je to bila zaj***ncija kad je sve prošlo. Čuj, Šešelj došao Magiju, kad su mu roditelji bili tu. Rekao bi čovjek da je plan napravljen nekakav. Ono slučajnost, da bi mi sad mogli ovdje da pričamo neke anegdote", priča 35 godina poslije Maglajlija, a kompletan intervju pročitajte ovdje.

Maglajlija je nakon Partizana igrao za španske klubove Cunecu, Barcelonu, Ciudad Real, Bidasou, njemački Fredenbeck i Zagreb, a bio je i član rukometne reprezentacije BiH.