Svaki zubčanika koja škripi, svaki uteg što podrhtava to je analogija za nase institucije koje jedva funkcionišu, za ekonomiju koja se drži na doznakama iz inostranstva, za mladost koja se iseljava. Bosna je taj sat. Kula je ogledalo. Vrijeme se ne mijenja. Samo akšam. Samo trajanje u mjestu.

Sahat-kula ne kao banalni spomenik prošlosti, već kao melanholični metronom naroda zarobljeni između zalaska sunca i iščezle zore. Nataložena mast, na zupčanicima ovog sata, je crna i gusta poput sedimenta nase političke i društvene nepokretnosti.

(Emilija, 25. jul 2014 11:58) "Vidim da vecina reaguje negativno. Mogu samo da kazem da kad te nejke stvari strefe u zivotu, ili te umalo strefe, pocnes da ih sagledavas drugacije. Nikada nisam bila homofob, ali otkad su mi u trudnoci rekli da je moja nerodjena beba neodredjenog pola, ipak imam mnogo vise razumevanja za osobe koje se tako rode. Ja sam, iapk, rodila zdravu, pravu devojcicu. Ali je ostao grc u stomaku kad god procitam ovako nesto i podsecanje da je i moje dete moglo da prezivljava nesto ovako. Moja cvrsta odluka je bila da rodim dete sa tim problemom i da napustim Srbiju i pokusam da joj omogucim bolji i laksi zivot negde gde ljudi sa manje podozrenja gledaju na takve osobe. Andreji zelim puno srece u 'novom" zivotu."