INTERVJU / Cane: "Svaki koncert je vođenje ljubavi"
Grupa Partibrejkers trenutno radi na novom albumu, kada možemo očekivati njegov izlazak i o čemu se tačno radi?
-
"Krš i lom" je ploča na kojoj će se naći snimak koncerta iz Doma omladine u Beogradu. Trenutno radimo na omotu i nadamo se da će ploča biti gotova do marta. Tu se neće naći nikakve nove pesme, no možda uskoro izbacimo neki singl. Svojevremeno ste radili svirke i u inostranstvu kakva je sada situacija?
-
U inostranstvu smo uglavnom svirali 90-ih godina, sada je nešto manje tih svirki, no nadamo se da će ih biti više sada s obzirom da su ukinute vize. U regionu smo i dalje prisutni. Naprimjer, prošle godine smo bili u Zenici u kojoj nismo bili 20 godina. I dalje smo na sceni, radimo, pokušavamo da posetimo neka mesta gde dugo godina nismo bili. I dalje imamo našu publiku, mlađu i stariju. Uglavnom, mobilni smo.
Kada ste već spomenuli bezvizni režim mislite li da će sada biti mnogo lakše ugovoriti svirku u inostranstvu i da li se Srbijanci sada osjećaju slobodnije?
- Mi smo uvek svirali vani, ali često je bilo nekih prepreka s obzirom da treba mnogo papira, uvek nam postavljaju kojekakve uslove i na kraju završimo u nekoj varijanti: 'Ma idite bre, daleko vam lepa kuća'. A, što se tiče naroda to je isto kao i u Americi jer veliki postotak ljudi nema pasoše, a nema ni materijalnih sredstava da ode negde.
Na sceni ste skoro 30 godina, jeste li razmišljali o povlačenju?
- Povući ću se ali u grob. Ja nemam gde da se povučem. Zato gledam samo da život dobro provedem i pomognem i sebi i drugima.
Jeste li nakon svih ovih godina uspjeli ostati isti, posebni, slobodni i samo svoji?
- Trudimo se ostati isti, posebni i slobodni. No, svaka sloboda oduzima sigurnost jer gde je sloboda tu nema sigurnosti. Borimo se sa nespokojstvom i nesigurnošću najviše iz razloga što svaki pošten čovek želi mirno da spava, a poštenje je težak posao. Mnogi ljudi neće da budu pošteni jer im se ne isplati.
Za Vas se kaže da ste pomalo bahati i da često provocirate publiku na koncertima.
- Moguće je, ali ja volim svoju publiku i mene moja publika voli. Imam nekad neki komentar, ali ja se pred svojom publikom ogolim do poslednje košcice. Ne volim kada neko u publici remeti red i harmoniju koju mi pokušavamo da napravimo. Ljudi dolaze na koncert sa svim svojim problemima, mi dolazimo sa svojim problemima, ali tokom koncerta moramo sve to ostaviti po strani. Ljudi nekad nisu svesni i kvare harmoniju koja treba da nastane. Sam koncert je vođenje ljubavi i mi tu razmjenjujemo svoje emocije i svoje misli.
- Sarajevska publika je odlična. Imali smo nedavno koncert u punom Coloseum klubu, prije toga ispred Skenderije i svi ti koncerti su bili odlični. Mi smo u Sarajevu od 1983. godine i nema 'rupe' u kojoj nismo svirali. A, ujedno, mi smo i poslednji bend koji je izašao iz Sarajeva.
Kakva je današnja rock scena, ima li bendova koji bi mogli doseći uspjeh kakav su dosezale stare Yu rock grupe?
- Mi smo uložili celi svoj život, a ti bendovi tek počinju. No, ako vole to što rade i ako ih vodi ljubav na njihovom putu otkrivanja proći će sve poteškoće i postiće uspeh. Nije ni nama bilo sjajno. Grupa Partibrejkers nije mogla da izda svoj poslednji album 'Sloboda ili ništa' jer nije postojalo interesovanje za njeg, a to nam je jedan od najboljih albuma u karijeri. U prošlosti se dešavalo da snimamo ploče koje su izlazile tek godinu dana kasnije, a baš na tim pločama su pesme koje ljudi najviše vole. Mi smo kao knjiga koja nije stigla da se objavi na vreme, ali je ipak dočekala neko svoje vreme.
Što se tiče današnjih bendova ne bih da ih opterećujem svojim izborom. Za uspeh bendovi moraju da imaju istinite, autorske pesme koje moraju da se otkriju i pokažu kao prava umetnost. Rock and roll nije samo neka forma to je savremena muzika i vid izjašnjavanja omladine u 21. veku. Inače, sve što je dobro ostaje, a sve što je loše prolazi. Ili možda obratno s obzirom da se danas marketinškim trikovima sve loše predstavlja kao dobro. Briše se granica između dobrog i lošeg, između svetla i mraka. Sve je sivo... Čak i svet u kojem mi živimo je jedna od nijansi sive boje.
Sada iza sebe imate uspješnu karijeru i skladan porodični život. Je li bilo teško to postići?
- Ja nemam karijeru, moja karijera je sumnjiva. Ja sam samo običan čovek koji radi kako bi održao svoj mozak, dušu, srce, a ako još ima mogućnosti da time izdržavam svoju porodicu onda tim još bolje. Spadam u mali krug srećnika koji rade ono što vole i žive od toga što rade.
No, dok sam dlanom lupio od dlan stiglo je 46 godina, a ko bi rek'o, do juče sam bio momak, ali tako je u životu sve je juče, danas sutra... Sarajevo, vidimo se!
Dolazi li Bolt u Sarajevo? Glavni Uberov konkurent traži vozače u glavnom gradu BiH
