8. Santa Claus und los siete enanitos

Kad izbiše na obalu, a dva reflektora špartaju unakrst ko da traže tragove na vodi. Meni naumpade pjesma Lijepa li si, mudra li si, Fato Avdagina, ali utom se jedan vampir sagnu i izvadi iz vode zastavicu, i tu ja vidim da je s jedne strane slika Ive Andrića, a sa druge višegradske ćuprije. Onaj jedan vampir pomiriše zastavicu pa odmahne glavom. Onda opet okrenu nazad u gungulu. Gledam ja one zakrabuljene prikaze pa mi naumpade kad smo jedne prilike Zajka i ja bili u maškarama. To ima veze s onim Đengom Grobarom, ne znam je li još živ, a ako jeste prenesite mu moje pozdrave iz daleke tuđine. On je nama vazda bušio lopte kad upadnu u groblje, pa mi naumimo da mu se osvetimo. Jednom, dok je završavo jednu raku, počne padat kiša, on uzme ceradu pa pokrije onu raku i ode na šljivu da prikrati vrijeme. Tako je vazda radio kad mu metereologija nije išla na ruku. A mi ti navučemo bijele čaršafe pa pod onu ceradu. Kad vidi Đenga da kiša ne prestaje, a njegov poso nije kancelarijski, pa da ga možeš ostavit za sutra, eto ti njega, pa makne ceradu, a nas dva ko duhovi iskočimo iz one rake, a on ni pet ni šest nego lopatom po Zajki, kako ga je zveknuo meni još zvoni u ušima.

A sad, nazad na Korazon de Toba calcarea. Mora da je nešto bilo dok sam se ja zanio, jer vidim ja da su oni vampiri opkololi Bratjena, Izabela i Aladin stali ispred njega pa ga štite, dona Ana vuče Izabelu na jednu stranu, dona Vukosava Andreja na drugu, dok se ne pojavi odnekle don Radašin maskiran u Dražu. Svi se ukloniše, a on reče Andreju da otprati gosta kući, a Andrej klimnu glavom i pođe s Bratjenom, a Izabela za njima. Pođe i dona Ana, ali nju spopade onaj uliguz s broda, i odvuče da je predstavi domaćinu i važnim gostima.

Ono troje kad iziđoše, zaobiđoše nekud među ona bijesna auta, pa udariše preko livade, a kad se malo poodmakoše dođoše do Bratjenova kampera. Oni ti se potrpaju, Bratjen ga isprve krehne, dade gaščinu i namah ga nekud upravi, sam on i bog znaju kud. Ja dobra kampera, pali ko mina. A u kamperu za volanom sjedi Bratjen, na drugoj strani do kraja Aladin, a među njima Izabela. Gledam Bratjena, a ne umijem mu protumačit čehru. Ne bi vam znao pravo reć je li to njega huja ufatila ili se može bit od straha sasro, eto takav vam je on likom došo. Na Andreju se vidi da mu tu nešto nije po kontu, smrko se vas, a one klesarske mišice mu se napele, još kako je ono Aladinovo prsluče obuko na gola prsa meni je sav došo isti onaj Rambo. Izabela se među njima šćućurila, ustrašila se jadna, vidim ja da u tom kamperu jedino njoj i meni nije jasno šta se to zbiva.

Jure ti oni tako pokraj krive Drine, sve nekim vijugavim putem. Kad dođoše nadomak nekakve šume, tu ti kamera okrenu sliku opet na onaj maskenbal.

Kad tamo, imam ti šta i vidjet. Dona Ana sjedi za jednim golemim stolom, a oko nje sedam patuljaka, a spram nje Djed Mraz, sve je nešto salijeće i navodi da se prođe rđave rabote u onom selu, da se okani toga po čem je došla i okrene dotok novca na snimanje filma, to je ko biva potrebitije, i sve nešto tako. A ona jadna, vidim ja, među njima došla ko bogda božja. Od straha se sva u sebe uvukla, pola je nema. De, reko, bona, ne budi kukavica, isprsi se, šta si se ustrašila. Pokaži tim đuturumima da ne daš na sebe. Ama jok, vidim ja da je ona malog srca.

Bezbeli je i kamermanu bilo mučno da to snima, jer nas slika opet preokrenu na onu šumu. Tamo ti kamper malo zašo u šumu, kad li na put iskočiše dva golema vepra i ispriječiše se. Oh, eso es terrible! Bratjen naglo prikoči, a kad kamper stade oni veprovi zagroktaše i krenuše na njega. Nemam ti se ja kad čudit, jer odmah vidim da tu nisu čista posla. A po tome kako su se Bratjen i Aladin zgledali pozno sam i da oni znaju nešto što ja ne znam. Međutim, nemam vremena ni da se tome domišljam. Oni krmci navališe, Bratjen ubaci u rikverc i pojuri unatraške, al sad ti i odzada iskočiše dva golema vepra i prepriječiše mu put. Ah que desgracia!