13. Las trece piedras

Odma ću vam reć da me još boli u krstima, pričekat ću još dan-dva da vidim hoćel popustit, a ako ne bude bolje valjat će mi pod rendgen. Valjda ovdje nisu ko oni naši, kad su Zajki pomiješali snimke. To je bilo kad smo izlivali ploču kod Fahrice, i njemu upo kamenčić u čizmu, a on se nasloni na miješalicu, i počne otresat nogu da mu kamenčić ispadne, a jest bio polijen, što jest jest, stoput bi mu pametnije bilo da je fino sjeo i skinuo čizmu. A Fahrica, kad ga je vidio kako se trese, a drži se za mješalicu, on pomisli da ga drma struja i lopatom ga odmaštrafi po onoj ruci što se držo za mješalicu, i slomi mu ruku, normalno. Te ti tu mi u bolnicu, da mu to snime. Al u bolnici zamijene rentegne, i on ti ode na komisiju sa slikom da je trudan. Dalje ne mogu pričat, jedno od smijeha, a drugo što mi ne biste ništa vjerovali.

Kako vam jučer rekoh, navalio nekakav crni traktor, pa hoće s puta da istisne Bratjenovog kampera. Bratjen drži-nedaj, sjuri se strmu pa ga opet upravi kraj krive Drine onim putem što se ko zmija izvija. Onaj traktor tada još silovitije počne nasrtat, al sve mu džaba, biće da bi Bratjen i zatvorenih očiju mogo proć taj put, toliko je on to dobro vozio. Uleti kamper u onu šumu, a traktor se pred šumom zaustavi i dalje ni makac. Mene malo začudi što ovi ne nastavljaju potjeru, al biće da opet Bratjen zna nešto što ja ne znam.

Bratjen vozi kroz onu šumu, samo usporeno. Izabela njega pita zašto su ih prestali gonit i zašto on uvijek bježi u ovu šumu, a on opet nešto probrkljači i nastavi vozit.

Ja ne znam kako vi, al mene je već počelo opasno nervirat što u ovoj "Korazon de Toba calcarea" svi samo nešto brkljače. A sumljam da je do glumaca. Prije će bit da je do ovog režisera, jebo ga onaj ko ga je postavio. Danas je prevršio svaku mjeru. To se više na da trpit. Kad završi epizoda, poslat ću dopis ovoj televiziji što radi seriju, neka ga smijene. Mislim da se sve ovo i vas tiče, jer ću onda i ja vama moć bolje opričat, a neću morat stalno govorit da likovi brkljače. Al dobro, sad natrag kod Bratjena i Izabele.

Njih dvoje zašli među nekakve ruševine. Po onome što sam ja mogo vidjet, bezbeli je tu u neka davna i pradavna vremena bio grad, vas od kamena, a sad su od njega samo ruševine ostale. Još se vide zidine, samo brate plaho urušene, posvud pukotine, ptičija gnijezda i paukove mreže, tu i tamo u zidove drvo sraslo, a sve je to nekako klimavo, očekuješ da se svakog časa potpuno obruši. Vidi se da onaj Bratjen dobro poznaje to mjesto, vodi on Izabelu sve kroz nekakve prolaze među tim zidinama, meni to sve izgleda kao labirint, a Izabela ide za njima, pa samo okreće glavu s jedne strane na drugu i čudi se. Dok ti ne izbiju na neku poljanu među ruševinama, s razbacanim onim mramorovima, kakvih sam ja viđo da imaju i u Milama. Neki vrag me navrati da ih prebrojim i ispadne ih trinaest. Sad ne znam jesam li dobro prebrojo, ni je li kamera sve snimila, ako opet bude prikazivalo gledaću da još jednom prebrojim kako bismo mogli bit sigurni.

Helem, Izabela sve razgleda okolo i zapitkuje Bratjena šta je sve to. On i opet nešto probrkljači. Ve la sangre ve la kuvete. Pa dokle će to više tako!? Vidim ja da i Izabelu to nervira, ovaj put neće lako popustit. Pretište ona Bratjena, a ovaj se ko riba vrgolji, ona pita, a on izvrdava odgovore, pa sve nešto okolo-kole, a ona ne popušta. Sad ga stisni, vičem joj ja, dotjerala si cara do duvara.