A ko smo mi da odlucujemo, i zakljucujemo uopste kakav ce biti neko. Uzet cu za pravo da spomenem jedan dio svog zivota. Ne znam ko su mi roditelji, ali sam njihov hir i hrabrost da me ostave, je dovoljan opis za nekoga ko je pokvaren. Da li to znaci da cu ja isto tako svoje dijete ostaviti, jer je genetski uslovljen segment karakternih osobina individue. Ne naravno. Cak stavise, ja cu svom djetetu da pruzim sve ono sto ja nisam imao, jer poznajem taj osjecaj usamljenosti i samoce, koju sam s vremena na vrijeme dozivljavao. Ne bih nikada dozvolio da moje dijete odrasta , bez podrske i ljubavi koju svi zasluzujemo.

ko da je otkrila toplu vodu.pa svako normalno bice voli ta mala neduzna stvorenja....